Nidik: Kurtijevi ustupci pokazuju da Albanci ne smeju sami da pojačavaju pritisak na Srbiju

Nedavni ustupci premijera Aljbina Kurtija pokazuju da kosovski Albanci ne smeju sami da pojačavaju pritisak koji Zapad vrši na Srbiju, ocenjuje nemački novinar i publicista Norbert Mapes-Nidik, u tekstu objavljenom na portalu „Der Freitag“.

„Alarmi upozorenja zbog rata na Balkanu se u proseku uključuju jednom ili dva puta godišnje, a poslednji put pred Božić na Kosovu. Opet se ništa stvarno nije dogodilo. Ali, situacija je, ipak, bila ozbiljna. Ne treba da čudi što rat u Ukrajini pogađa ovaj region u kojem male nacije tradicionalno traže saveznike kod velikih“, naglasio je on.

Posebno je, dodaje, uloga Srbije postala nesigurna od 24. februara 2022. godine.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je do sada veoma vešto i precizno vodio svoju zemlju između Istoka i Zapada. Kao što je predsednik Tito svojevremeno uspeo sa mnogo jačom Jugoslavijom. Ali kada su Istok i Zapad na ivici rata, kao što su sada, kurs se ne može održati“, ukazuje Nidik.

„Pritisak dolazi uglavnom sa Zapada. Srbija treba da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji i konačno prizna Kosovo, koje je nezavisno od 2008. Važi zakon potezanja konopca - pritisak na Srbiju je ohrabrenje za kosovske Albance. Ništa manje vešti šef kosovske vlade Aljbin Kurti preduzeo je korake da sever naseljen Srbima stavi pod svoju kontrolu“, dodaje nemački poznavalac Balkana.

Vučić je, dodaje, osetio opasnost, eskalirao je spor i to sa uspehom - Kurti je morao da popusti pred evropskim pritiskom.

„On je potpisao da će ubuduće slati svoju specijalnu policiju na sever samo ako NATO trupe daju svoje odobrenje. Već je ranije morao da odustane od plana da Srbima na severu nametne kosovske registarske tablice. Time je jasno da kosovski Albanci ne smeju sami da pojačavaju pritisak koji Zapad vrši na Srbiju“, podvukao je Nidik.

Ali, dodaje, pritisak ostaje, jer Nemačka posebno želi da konačno stvori jasne uslove po pitanju Kosova.

„Nemačko-francuski predlog je dostupan od septembra. Kratak, veoma razuman plan predviđa da Srbija i Kosovo – kao što su to nekada učinile dve nemačke države uspostave „stalno predstavništvo” i da Beograd odustane od blokade Kosova u međunarodnim institucijama. Nasuprot tome, Kosovo – to se u predlogu ne navodi – trebalo bi konačno da stvori dugo dogovorenu Zajednicu srpskih opština“, istakao je on.

„Samo: Kako sprovesti? Obe strane su odmah odbacile plan. Kosovo je i dalje relativno lako namamiti – sa dugo zakasnelim ukidanjem viznog režima za zemlje Šengena, kako je odlučio Savet EU u decembru, ali posebno sa de fakto priznanjem od strane Beograda. A Srbija? Berlin želi da ponudi ubrzane pregovore o pristupanju EU. Ali to je prazna slama. Čak i ako Nemačka i Francuska zaista ubrzaju, 25 drugih zemalja EU mogu da blokiraju proces kad god žele“, podsetio je on.

Nidik ističe da je pitanje da li je takva ponuda zaista primamljiva za Vučića.

„Njegova moć bi nestala. Kao kapetan svoje jedrilice 'Srbija', u kanalu između dva ratna broda može da se oseća još prijatnije nego u vuči jednog, evropskog. Pred nosom mu je odvraćajući primer, a to je susedna Severna Makedonija koja je ispunila sve zahteve EU, da bi na sledećem uglu bila iznenađena novom blokadom“, zaključio je nemački novinar.