Nosioci pasoša Koordinacione uprave Srbije jedini na Zapadnom Balkanu koji ne mogu slobodno u Evropu

Izvor: Kosovo Online

Početkom januara, Dušan B, 24-ogodišnji student medicine iz Severne Mitrovice, primljen je u Univerzitetski medicinski centar Maribor na tromesečnu razmenu studenata u okviru programa Erazmus plus. Srećan što mu je dodeljena stipendija, bio je spreman da iskoristi ovu životnu priliku da unapredi svoje obrazovanje i znanje na jednom od evropskih univerziteta. Međutim, Dušan zna da mu je mnogo teže dobiti šengensku vizu da slobodno putuje u Sloveniju, nego da dobije potpuno finansiranu stipendiju koja pokriva sve troškove.

I pored toga što je ceo život živeo u Severnoj Mitrovici, Dušan nije mogao da dobije kosovsko državljanstvo. Njegov pokojni otac je bio iz Mitrovice, a majka iz Srbije. Venčali su se krajem 1990-ih pred srpskim vlastima (u to vreme jedina opcija), a Dušana dobili 1999. Otac mu je umro 2004. Brak između Dušanovih roditelja nije priznat od kosovskih vlasti, pa on nije mogao da dobije kosovsko državljanstvo. Ponudili su mu opciju da (administrativno) oživi svog pokojnog oca, zatim da se njegova majka uda za (mrtvog) oca pred kosovskim vlastima, a sve to bi omogućilo da Dušan dobije kosovsko državljanstvo. Dušan i njegova majka su ovu ponudu smatrali neprihvatljivom i necivilizovanom, svakako previše emotivnom za njih, pa su odustali.

Pošto nema kosovsko državljanstvo, Dušan ne može da dobije kosovske lične i putne isprave, pa stoga ne može da koristi liberalizaciju viznog režima koja je građanima Kosova odobrena od 1. januara ove godine. Značajan broj kosovskih Srba, Roma i drugih etničkih grupa, kao i mnogi ljudi iz mešovitih brakova imaju slične administrativne poteškoće u dobijanju kosovskog državljanstva, kao i kosovskih pasoša.

Dušan je državljanin Srbije koji živi na Kosovu i ima pravo samo na pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava Srbije, posebno odeljenje MUP-a Srbije namenjeno državljanima Srbije sa adresama prebivališta na užem Kosovu. Uprava za koordinaciju osnovana je još 2009. godine tokom dijaloga o viznoj liberalizaciji sa Srbijom, sa ciljem da zameni sedam regionalnih policijskih uprava raštrkanih na teritoriji Srbije, koje su bile nadležne za izdavanje pasoša građanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu. Ovi pasoši su biometrijski i imaju isti dizajn kao i obični srpski pasoši, sa jedinom razlikom što je organ koji ih izdaje Koordinacioni direktorat, što je pokazatelj da se ne mogu koristiti za bezvizna putovanja u šengenski prostor. Međutim, nakon dobijanja vize, njihovi nosioci ih redovno koriste kao putne isprave za putovanje u EU.

Prema nekim nezvaničnim informacijama, postoji oko 100.000 pasoša koje je Koordinaciona uprava izdala građanima Srbije sa Kosova, koji, opet, nisu samo kosovski Srbi, već i kosovski Albanci, Romi, Bošnjaci, Goranci ili pripadnici drugih etničkih grupa, i ljudi iz mešovitih brakova, takođe. Ovi ljudi ne moraju nužno da žive na Kosovu u ovom trenutku, oni mogu biti izbeglice koje su napustile Kosovo posle rata, ili čak ekonomski migranti (i njihova deca) koji su napustili Kosovo 80-ih ili 90-ih godina. Mnogi od njih se nikada nisu vratili na Kosovo posle rata, niti traže kosovsko državljanstvo. Međutim, svi oni imaju pravo na pasoš koji je ostao poslednji sa kojim nije dozvoljeno da se putuje u šengenski prostor.

Pošto je putovanje u šengenski prostor liberalizovano za Zapadni Balkan, ambasade su zatvorile svoja konzularna odeljenja za izdavanje viza. Ovo stvara dodatne probleme za nosioce pasoša Koordinacione direkcije jer nemaju gde da podnesu svoje zahteve za vizu. Dušan je bio dovoljno uporan da natera obe slovenačke ambasade, iz Prištine i Beograda, da reše njegov slučaj, što su i uradile posle višenedeljnih poziva, mejlova i sastanaka. Međutim, postoje hiljade drugih koji imaju isti problem, a nemaju znanja i sposobnosti da ga pojedinačno reše.

Uvažavajući ovo pitanje, Evropska komisija je prošlog novembra predložila izmene Uredbe za nosioce pasoša koje izdaje Koordinacioni direktorat Srbije, koja je upućena na usvajanje Savetu i Evropskom parlamentu. Savet je već dao pozitivnu odluku, dok će Evropski parlament odlučivati ove nedelje.

Kosovske vlasti se oštro protive ideji da se vlasnicima pasoša omogući da uživaju u viznoj liberalizaciji, aktivno se zalažući u Briselu protiv donošenja Uredbe. Oni tvrde da se kosovski Srbi neće integrisati na Kosovu ako se ukinu pasoši Koordinacionog direktorata za vize. To jednostavno nije tačno iz više razloga.

Kao što je gore rečeno, pasoši Koordinacione uprave se daju državljanima Srbije sa adresom prebivališta na Kosovu koji mogu ili ne moraju biti državljani Kosova. U slučaju da nisu građani Kosova (a pogotovo ako žive van Kosova), zašto bi oni smetali Vladi iz Prištine? U slučaju da su građani Kosova, oni već imaju kosovske lične karte i ti ljudi nemaju razloga da ne podnesu zahtev za kosovski pasoš, kao što su mnogi od njih već uradili. Osim toga, državljanima Kosova je dozvoljeno da imaju dvojno državljanstvo, mnogi državljani Albanije, Srbije, Crne Gore ili nekih zemalja EU, već imaju dva pasoša.

Drugi argument prištinske vlade je da se u pasošima Koordinacionog direktorata gradovi Kosova pišu kao u Srbiji. Na primer, ako je neko rođen u Prištini, u pasošu piše "Priština, Republika Srbija", a to je za Vladu Kosova neprihvatljivo. Već je poznato da Srbija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu, pa se u svim pasošima koje izdaju nadležni organi Srbije, ne samo u onim Koordinacionog direktorata, već i u drugim (redovnim ili diplomatskim), pišu kao da su gradovi na Kosovu u Republici Srbiji. Drugim rečima, argumenti Vlade Kosova o tome kako su kosovski gradovi predstavljeni u srpskim pasošima su mnogo veći od pitanja vizne liberalizacije za nosioce pasoša Koordinacione direkcije, i ne treba ih povezivati sa ovim slučajem.

Od 1. januara 2024. godine, nosioci kosovskih pasoša imaju pravo da slobodno putuju u Evropu bez vize, ostavljajući nosioce pasoša izdatih od strane Koordinacionog direktorata Srbije kao jedine građane u regionu Zapadnog Balkana koji moraju da poseduju vizu kada putuju u EU na kraći boravak. Konačna odluka o ukidanju viza za te građane je u rukama evropskih parlamentaraca, koji će ili odlučiti ove nedelje ili je ostaviti za sledeću godinu i sledeći mandat parlamenta. Molimo vas da ne dozvolite da se politika stavlja ispred ljudskih prava i evropskih vrednosti protiv diskriminacije i da ovi ljudi uživaju u slobodi putovanja kao što ste vi učinili za sve ostale na Zapadnom Balkanu.

Piše: Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić