Mediju: Biće teško otvoriti put ka Natou bez stabilne politike i vlade na Kosovu

Bivši albanski ministar odbrane Fatmir Mediju izjavio je da podrška Vašingtona članstvu Kosova u Natou predstavlja važnu priliku, ali da gubi na težini ako Kosovo ne obezbedi unutrašnju institucionalnu stabilnost, jer članstvo u Alijansi zahteva, pre svega, politički konsenzus i koordinisan pristup Kosova.

„Bez institucija, bez stabilne politike i vlade na Kosovu, biće teško otvoriti put ka članstvu u Natou“, rekao je Mediju za Radio Slobodna Evropa, povodom rezolucije koju su nedavno američki kongresmeni predstavili Predstavničkom domu Kongresa SAD, a u kojoj su izrazili podrška članstvu Kosova u Natou.

Kosovska vlada nije odgovorila na pitanja RSE o tome kako tumači najnovije rezolucije u Kongresu SAD, o mogućoj komunikaciji sa SAD ili Natoom, kao i o proceni trenutnog položaja Kosova u procesu evroatlantskih integracija.

Kancelarija Natoa u Briselu saopštila je da svi dalji koraci za konsolidaciju odnosa Alijanse sa institucijama na Kosovu zahtevaju konsenzus svih saveznika. Istu poruku, Alijansa je nedavno uputila i portalu Kosovo onlajn, naglašavajući da „podstiču institucije na Kosovu da učvrste dobro upravljanje u korist svih građana i da pokažu fleksibilnost i ostvare napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, što će doprineti jačanju evroatlantskih aspiracija Kosova i učvršćivanju bezbednosti na Zapadnom Balkanu“.

Radio Slobodna Evropa se obratila i ministarstvima spoljnih poslova četiri zemlje Natoa koje ne priznaju Kosovo, a odgovor je stigao iz slovačkog ministarstva, koje je ukazalo da stav te zemlje „ostaje zasnovan na Parlamentarnoj deklaraciji iz 2007. godine, koja povezuje rešavanje statusa Kosova sa poštovanjem zahteva Srbije i normi međunarodnog prava, kao i ishoda dijaloga Prištine i Beograda, koji je posredovala Evropska unija“.

Takav odgovor Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke dalo je i našem portalu, a da ostaju pri stavu o nepriznavanju Kosova nedavno su za Kosovo onlajn poručili i iz Ministarstva spoljnih poslova Rumunije.

Mediju za RSE navodi i da je posvećenost članstvu Kosova u Natou povezana sa interesom SAD da održe ravnotežu na Balkanu i spreče rast ruskog, kineskog i srpskog uticaja u regionu.

„Uveren sam da Sjedinjene Američke Države, bez obzira na retoriku, vide Nato kao izuzetno važan element, ne samo za stabilnost Balkana, već i za širi geopolitički odnos i uticaj. I, u tom kontekstu, nesumnjivo postoji interes za Kosovo“, kaže Mediju.

Ukazuje, međutim, da članstvo u Natou ne zavisi samo od američke podrške, već i od političke koordinacije i unutrašnjeg angažovanja samog Kosova, u saradnji sa saveznicima.

U tom kontekstu, podvlači potrebu za povećanim diplomatskim i lobističkim aktivnostima, posebno u Vašingtonu, kao i za reformama strukturiranim prema Nato standardima, podsećajući da je slično putovanje prethodilo članstvu Albanije u Natou 2009. godine.

„Mislim da je to jedan od najboljih razvoja događaja koji se dogodio za Kosovo. Iz više razloga jer, ako se setimo naše istorije, tako je počelo - deklaracijama, rezolucijama u Kongresu SAD. Ako zatim dođemo do usvajanja rezolucije u Kongresu, to postaje nešto što određuje i politiku Stejt departmenta SAD ili administracije SAD“, kaže Mediju.

Dodaje da Sjedinjene Države imaju odlučujuću težinu u donošenju odluka u Natou i da bi nekim zemljama članicama bilo teško da se odupru američkom pritisku ako bi Vašington insistirao na članstvu Kosova.

Sa druge strane, Danijel Server sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu ukazuje na stvarna ograničenja uticaja američkog Kongresa u ovom procesu.

„Rezolucije sugerišu značajnu političku podršku članstvu Kosova u Natou, ali ne obavezuju administraciju. Predsednik ih može ignorisati. Njegov autoritet u spoljnoj politici je praktično neograničen“, kaže Server.

Bivši portparol Natoa Džejmi Šej izjavio je da podrška pojedinih američkih kongresmena za članstvo Kosova u Natou treba posmatrati kao dugoročno postavljanje cilja, a ne kao akciju koja bi mogla imati trenutni uticaj, ali i napomenuo da se bez političke stabilnosti ne može očekivati put napred ka evroataltskoj integraciji, prenela je Gazeta ekspres.

„Tri izborna procesa za 18 meseci nisu dobar znak. Dok ne bude političke stabilnosti na Kosovu posle junskih izbora, nema jasnog puta napred u evroatlantskom procesu“, rekao je Šej.

Smatra da bi Kosovo trebalo da lobira i u evropskim centrima, kao što lobira u Vašingtonu.

„Kosovo treba da ima uravnoteženiji pristup lobiranju i da lobira u Berlinu, Rimu i Varšavi, isto kao u Vašingtonu“, dodao je Šej za Radio Slobodna Evropa.

Mediju dodaje i da u trenutnim globalnim okolnostima američko prisustvo u Kforu nije samo vojno - to je snažna politička poruka o posvećenosti SAD regionu. A Kosovo, ako namerava da iskoristi ovaj geopolitički prozor, mora da izađe iz logike dnevne politike i pređe na dugoročno strateško delovanje, dodao je on.

Američki kongresmeni Kit Self i Majkl Loler predstavili su krajem aprila Predstavničkom domu Kongresa SAD rezoluciju u kojoj je izražena podrška članstvu Kosova u Natou.

Dok u Prištini očekuju da ona urodi plodom, sagovornici u analizi Kosovo onlajna kažu da takva inicijativa nema veliku političku težinu, da su četiri zemlje koje ne priznaju Kosovo glavna prepreka njegovoj integraciji u Nato, kao i da je trenutno malo prostora za proširenje Alijanse, zbog čega bi Kosovo trebalo da se fokusira na unutrašnja i regionalna pitanja, kao i poboljšanje saradnje sa SAD.