Kosovo i Metohija između Rezolucije 1244 i novog svetskog poretka

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Njujork odlazi na 81. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u trenutku koji će za Srbiju imati posebnu političku težinu. Njegovo obraćanje dolazi neposredno nakon samita Šangajske organizacije za saradnju i Briksa, a samo dan kasnije u Vašingtonu se očekuje susret predsednika Kine i Sjedinjenih Američkih Država, Sija Đinpinga i Donalda Trampa.

Istovremeno, u Ujedinjenim nacijama u toku je izbor desetog generalnog sekretara, koji će naslediti Antonija Gutereša krajem ove godine. U trci je osam kandidata, a Savet bezbednosti već je održao dva neformalna kruga izjašnjavanja.

U takvom trenutku Vučićev govor dobija značaj koji prevazilazi jedno nacionalno obraćanje. On u Njujork dolazi i u završnoj fazi svog drugog predsedničkog mandata.

Očekuje se da će Vučić, između ostalog, govoriti o Kosovu i Metohiji.

Prema privremenom rasporedu, Vučić bi trebalo da govori 23. septembra, kao peti govornik u prepodnevnom delu Generalne debate, koja počinje u 9.45 časova po njujorškom vremenu, odnosno u 15.45 po srednjoevropskom vremenu. Prema rasporedu sedenja, predsednik Srbije biće u centralnom delu sale, u četvrtom redu od predsedavajuće Generalne skupštine.

A upravo tu Srbija ima pitanje koje je teško zaobići: na osnovu kog je međunarodnog pravnog akta odlučeno da se Kosovo i Metohija izdvoje iz Srbije? Gde je odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je to učinjeno?

Takva odluka ne postoji.

Ni pre bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, ni tokom bombardovanja, ni nakon njegovog završetka Savet bezbednosti nije doneo odluku kojom se Kosovo i Metohija izdvaja iz sastava tadašnje Jugoslavije.

Naprotiv, Rezolucijom 1244, usvojenom 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti izričito je „ponovo potvrdio privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“.

Rezolucija 1244 zato predstavlja ključnu tačku srpskog argumenta. Ona nije doneta kao odluka o odvajanju Kosova i Metohije, već predviđa međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo, politički proces i „suštinsku autonomiju“ Kosova, uz potvrđivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ.

Tu počinje druga strana priče – politička.

Godinama nakon Rezolucije 1244 pitanje Kosova i Metohije uređivano je i kroz političke dogovore van Saveta bezbednosti. Najvažniji među njima bio je Briselski sporazum iz 2013. godine, postignut u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije.

Upravo između Rezolucije 1244 i Briselskog sporazuma nalazi se jedno od ključnih političkih nadmetanja oko Kosova i Metohije.

Sa jedne strane je međunarodnopravni okvir koji je uspostavio Savet bezbednosti. Sa druge su politički sporazumi kojima su tokom godina uređivani odnosi Beograda i Prištine.

Briselski sporazum nije odluka Saveta bezbednosti kojom je promenjena Rezolucija 1244. On je politički dogovor postignut u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Zato ostaje pitanje koje Srbija može da postavi pred Generalnom skupštinom: mogu li kasniji politički dogovori ili samoproklamovane političke odluke da promene međunarodnopravni okvir koji je utvrdio Savet bezbednosti, bez nove odluke tog istog Saveta?

Odgovor nije važan samo za Kosovo i Metohiju. On je važan i za budućnost međunarodnog poretka.

Jer, dok Vučić bude govorio u Njujorku, svet će se nalaziti između nekoliko velikih političkih procesa. Briks i Šangajska organizacija za saradnju nastoje da ojačaju saradnju država van tradicionalnog zapadnog centra moći. Istovremeno, Nato i Evropska unija sve snažnije naglašavaju bezbednosnu i vojnu dimenziju svoje politike, dok će Si i Tramp u Vašingtonu razgovarati o odnosu dve države koje imaju presudan uticaj na buduću raspodelu globalne moći. U tom širem kontekstu ostaje i pitanje bombardovanja Jugoslavije 1999. godine – čija se politička opravdanost na Zapadu i danas brani, ali koje nije dobilo prethodno odobrenje Saveta bezbednosti UN. Upravo je ta razlika između političkog obrazloženja i međunarodnopravnog osnova važna za razumevanje današnjeg spora oko Kosova i Metohije.

A u Ujedinjenim nacijama u septembru odvijaće se još jedna važna bitka – izbor čoveka ili žene koji će od 2027. godine voditi svetsku organizaciju.

U takvom okruženju Kosovo i Metohija dobija širi značaj. Ono postaje pitanje na kojem se proverava da li će u budućem međunarodnom poretku veću težinu imati odluke UN i međunarodno pravo ili politička realnost i odnos snaga.

Vučić u Njujork zato ne odlazi samo da bi govorio o Srbiji. Odlazi da podseti na dokument koji je Savet bezbednosti usvojio nakon bombardovanja Jugoslavije, na Rezoluciju 1244 koja potvrđuje teritorijalni integritet tadašnje SRJ i na činjenicu da nijedna kasnija odluka Saveta bezbednosti nije tu rezoluciju zamenila odlukom o odvajanju Kosova i Metohije.

Za Srbiju je to pitanje i budućnosti. Ako se svetski poredak zaista menja, onda se ponovo postavlja pitanje šta je pravno, šta političko, a šta posledica odnosa snaga.

U tom trouglu nalazi se i Kosovo i Metohija.

Rezolucija 1244 ima svoj pravni jezik. Briselski sporazum ima svoj politički jezik.

A Vučić će u Njujorku govoriti u trenutku kada se pred očima sveta odlučuje kakav će jezik međunarodnih odnosa prevladati u godinama koje dolaze. Zato njegovo obraćanje na 81. zasedanju Generalne skupštine nije samo još jedan govor predsednika Srbije. 

U tom širem previranju Srbija će pokušati da svoje pitanje vrati tamo gde smatra da mu je mesto – pred Ujedinjene nacije, Povelju UN i Savet bezbednosti.

Za Srbiju to pitanje ima ime – Kosovo i Metohija.

U Ujedinjenim nacijama ono ima svoje ime – Rezolucija 1244.