Novosti: Iskustva u slučaju Haradinaj bude sumnje u ishod suđenja čelnicima OVK

Iskustva iz Haga, posebno sa suđenja Ramušu Haradinaju, bude ozbiljnu sumnju u ishod procesa protiv Hašim Tačija i ostalih čelnika OVK i strah da bi pravda i ovaj put mogla da ostane nezadovoljena, pišu Novosti.

Sa ovom ocenom slaže se većina advokata i stručnjaka sa kojima su "Novosti" razgovarale. Razlozi za sumnju nisu samo loša iskustva sa suđenja Haradinaju, kada su svedoci misterizno nestajali ili menjali iskaze, već i to što su nedavno dokumenti tužilaštva dospeli u ruke veterana OVK.

To bi moglo da dovede do toga da svedoci, uplašeni za sopstvenu bezbednost, odustanu od svedočenja.

Advokat Tomislav Višnjić, koji je u Hagu branio nekoliko srpskih optuženika, kaže da se teško može proceniti kakav bi mogao biti ishod suđenja Tačiju i njegovoj terorističkoj bandi.

„Poznati su problemi koji su pratili suđenje Albancima, pre svega Haradinaju u Hagu. Videćemo kako će sud da postupa i na koji način i u kojoj meri da obezbedi sigurnost i zaštitu svedoka“, kaže Višnjić.

Dodaje da su pokazali ozbiljnost kada su na Kosovu uhasili odgovorne za objavljivanje dokumenata sa identitetom svedoka, ali i ranjivost, jer su im te poverljive informacije procurile.

„Dok ne počne suđenje proći će godinu dana i to je period kada će sigurno biti pritisaka na svedoke. Kad se uđe u sudnicu, tad je priča više pod kontrolom, ali i tada svedoci mogu promeniti iskaze“, upozorava Višnjić.

Dušan Bratić, advokat koji će pred Specijalizovanim većem zastupati žrtve, kaže da „uvek treba imati u vidu da je taj sud osnovan od strane skupštine lažne države Kosovo“, navode Novosti.

„To je njihov sud, sud pobunjenika i terorista, pa kako je osnovan, može biti i ukinut, kada im to zatreba. Izvođenje Tačija i drugih pred sud je samo demonstrativno dejstvo, maska, iza koje sledi pokušaj izvođenja naših branilaca otadžbine“, kaže Bratić.

On smatra da se Tači nikada ne bi predao da nema dogovor o oslobađanju.

„To je u funkciji nastavka rata protiv Srbije, drugim, neoružanim sredstvima, jer stari i u međuvremenu pridodati ciljevi, nisu još ostvareni. Umesto što apologetski nastupamo prema toj farsi, čime i de fakto vršimo priznanje Kosova, trebalo bi, ukoliko želimo da imamo državu i da budemo narod, da se setimo da imamo sopstveno pravosuđe i da je zločincima moguće suditi i u odsustvu. Štaviše, to je i dužnost prema čovečanstvu“, kaže Bratić.

Sud za zločine OVK dobio je mandat da se bavi zločinima počinjenim u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine. Van njihovog domašaja, međutim, ostaju mnogobrojni zločini koji su počinjeni posle dolaska međunarodnih snaga, poput ubistva srpske dece na Bistrici, ili martovskog pogroma. Za te istrage bio je zadužen Euleks.