Okrugli sto u Severnoj Mitrovici: Brojne nejasnoće u primeni zakona o strancima i vozilima

Okrugli sto o problemima u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima, u organizaciji NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), održan je danas u Severnoj Mitrovici, gde su predstavnici institucija, civilnog sektora i građani ukazali na brojne poteškoće u praksi, posebno u vezi s izdavanjem dokumenata, boravišnih dozvola i registracijom vozila.

Cilj okruglog stola je, kako ističe programski direktor centra Aleksandar Rapajić, da se čuju konkretni problemi s kojima se građani susreću u praksi, posebno u vezi s izdavanjem dokumenata i administrativnim procedurama.

„Vidimo da se ovaj zakon primenjuje već mesec dana i teče nova registracija koju je dozvolila kosovska vlada i predstavlja se da ta registracija i preregistracija dokumenta ide kako treba, ali u praksi vidimo da to nije baš tačno. Iz tog razloga smo pozvali predstavnike institucija da dođu danas ovde da objasne te nejasnoće koje postoje i pozvali smo građane koji imaju problem da dođu i da zajedno sa tim institucijama vide kako mogu doći do nekog rešenja“, rekao je.

Rapajić objašnjava da u praksi postoje poteškoće, da administrativne kancelarije koje sprovode zamenu dokumentacije traže neka dokumenta koja nisu predviđena propisima, ne prihvataju određena dokumenta ili traže i neka dodatna.

„Imamo slučajeve da otprilike po opštini za ovih mesec dana imamo preko sto u svakoj od četiri severne opštine ljudi koji su odbijeni iz nekog razloga, znači ukupno preko 400 osoba koje je za ovih mesec dana odbijeno iz nekih razloga da im fali još jedan dokument, da ne mogu ovo da im prihvate, tako da je ceo proces malo i izgubio smisao ukoliko toliko ljudi bude odbijeno. Bukvalno službenici imaju tu mogućnost da vam traže bilo koji dokument ili da vam odbiju dokument ako hoće. Uopšte ne postoji standardizacija šta se traži i pored onoga što se daje kao spisak dokumenata koji se traži, često se traže još nekad dodatno“, istakao je Rapajić.

Jetmir Haziri iz Agencije za civilnu registraciju istakao je da će u narednom periodu biti angažovan poseban tim stručnjaka koji će rešavati sva specifična pitanja na terenu.

„Smatramo da je dosadašnji tok događaja na odgovarajućem nivou i u skladu s pripremama. Ohrabrujemo sve građane da iskoriste ovaj pruženi prozor koji smo omogućili“, naveo je Haziri tokom diskusije.

Valjon Krasnići iz Departmana za azil i migracije rekao je da mu je žao što i predstavnici opština nisu uzeli učešće na okruglom stolu, dodavši da su povećani kapaciteti kancelarije za azil i migraciju kako bi ovaj proces bio olakšan.

„Proces ide jako dobro. Imamo oko 500 prijava u Mitrovici i već smo doneli prve odluke, njih 70, za dozvole boravka, porodično spajanje i slično. Eventualni izazovi su specifični slučajevi koje naši službenici pokušavaju da reše. Nema nerešivih problema“, rekao je Krasnići.

Panelisti iz srpske zajednice ukazali su na to da građani koji budu odbijeni prilikom podnošenja prijave za dobijanje boravišne dozvole ne dobijaju pismenu odluku, već samo usmenu.

Ćentrim Bitići iz pravnog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova naveo je da se pismena odbijenica ne izdaje jer, ako se nekome odbije dozvola za boravak, on mora da napusti teritoriju Kosova i morao bi da bude deportovan, što se za sada neće raditi. Građanima se, kako je rekao, ostavlja mogućnost da naknadno donesu dokumenta koja nedostaju i tako ipak dobiju boravišnu dozvolu.

Dodao je i da zahtevi za dozvolu boravka zbog posla još uvek nisu u obradi.

„Od 180 slučajeva trenutno nema nijednog odbijanja. Nadamo se da kada se zaključi ovaj proces nećemo imati nijedan odbijeni slučaj da niko ne bi bio udaljen sa Kosova. Ako dokumenti nisu popunjeni, daćemo mogućnost da se dođe drugi put i donesu dokumenta koja nedostaju, baš zato da ne bi bio odbijen i udaljen“, istakao je Bitići.

Rekao je i da ljudi koji su u procesu dobijanja dozvola za boravak neće biti udaljeni od strane policije jer su u procesu i tada mogu da borave na teritoriji Kosova.

Veći problemi, prema rečima panelista, javljaju se kod slučajeva za dobijanje državljanstva, gde službenici u opštinama primaju dokumenta, ali se o njima odlučuje u Prištini. U ovim slučajevima se dešavalo da službenici ne daju dobre informacije građanima.

„U slučaju da aplicirate za državljanstvo, rok za odlučivanje je 6 meseci i nema nijednog slučaja da se aplicira, a da se ne dobije odluka. Ima slučajeva da građani nisu bili obavešteni o donetoj odluci. Sve mora da bude doneto u roku od 6 meseci. Nakon odluke komisije možete se obratiti i sudu i žaliti se ukoliko smatrate da ste nepravedno odbijeni“, dodao je.

Bitići je pojasnio i da srpske lične karte izdate od strane policijskih uprava gradova na Kosovu važe do 16. marta 2027, godinu dana od početka roka prijave, ali da je 15. jun poslednji rok za predaju dokumenata za zamenu.

Zamenik komandira Kosovske policije za region sever Veton Eljšani rekao je da je od 16. marta izdato 224 upozorenja i 21 kazna, kao i da smatra da proces ide dobro.

„Problema nema, policija kao svaka policija implementira zakon o vozilima. Na primer, ako zaustavi nekoga i taj ima hitan slučaj, onda policija ga pušta. Čovek je tu, policajac je čovek, nije mašina, mi smo rekli implementiramo zakon, a zakon implementiramo kao ljudi. Ako ima slučaj da se žena porađa, imaš urgentno za bolnicu, tako nešto, policajac će da te pusti. Inače, zakon kaže da ova kola treba da idu u carinu. Mi ne uzimamo kola, dajemo samo upozorenje“, istakao je.

Dodao je da kazna koja se izdaje iznosi 200 evra, a ako se plati u roku od dve nedelje, upola je manja, dok je konfiskacija automobila poslednja mera koja do sada nije primenjena.

„Dali smo za više od mesec dana 21 kaznu, na više od 250 upozorenja. Imamo ono što smo napisali, nemoj više da radiš to, kao da ljudi znaju da ne mogu da voze na ovlašćenje. A inače, ima puno kola koja su već izašla sa Kosova i to puštamo da oni idu. Čim kažu policajcu da ja idem za Srbiju, treba da prodajem kola tamo, imamo neki slučaj, mi puštamo to. Ali da ulaze nazad, ne mogu“, rekao je.

Eljšani navodi da nema nikakvu informaciju o mogućnosti ponovne preregistracije vozila.

„Mi nemamo nikakvu informaciju da će da bude neka preregistracija. Za nas, mi smo rekli i ministru i Ministarstvu unutrašnjih poslova, dobro je da se stavi tačka na ovo. Bilo je dosta što je bilo do sad, od 2008. do sad, i za nas je dosta. Znači da mi mislimo kao policija da nema više vremena da se ide na preregistraciju. E sad, ako se zakon promeni za celo Kosovo, da ti možeš da preregistruješ kola starija od 10 godina, zato što kod nas je manje od 10, onda to može da bude dobro za ljude da oni idu u carinu i da to mogu da registruju“, objasnio je Eljšani.

Jedna od panelistkinja iz nevladinog sektora, Blagica Radovanović, istakla je da za nju ovo nije zakon o strancima, već zakon civilne registracije.

„Mi koji živimo na ovoj teritoriji nismo stranci nego smo stanovnici i desila se prosto neka promena administrativnog uputstva i donet je zakon koji treba da ispoštujemo ako hoćemo da živimo na ovoj teritoriji. Međutim, direktori ovih svih administrativnih jedinica iz Prištine mislim da dovoljno ne razumeju to i mislim da samim tim što su rekli da su otvorili prozor, da je učinjen mali ustupak srpskoj zajednici. Jer žene koje su se porodile u Novom Pazaru, u Raškoj, u Kraljevu, to prosto ne možete da birate i ta dokumenta se ne priznaju. Jako ima puno problema, jako je kratak rok, nije samo problem do ovih službenika u lokalnim samoupraici da se registruje svima nama koji smo ovde živeli vama“, objasnila je.

Radovanović na kraju zaključuje da vlasti u Prištini dovoljno ne razumeju ili neće da razumeju probleme srpske zajednice, te sumnja u efekte ovog i sličnih sastanaka u svrhu rešavanja problema.