Organizacije civilnog društva sa severa: Zaustaviti rušenja na Gazivodama, institucije da objasne na osnovu kog pravnog akta se postupa

Pet organizacija civilnog društva sa severa Kosova zatražilo je obustavu daljih rušenja objekata na području jezera Gazivode, kao i objavljivanje svih odluka, inspekcijskih zapisnika i pravnog osnova za policijsku asistenciju, kao i dokaza da je vlasnicima omogućeno korišćenje pravnih lekova. Organizacije su pozvale nadležne institucije da otvore direktan dijalog sa vlasnicima objekata, a međunarodne misije i diplomatska predstavništva na Kosovu da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja.

U zajedničkom saopštenju navodi se da, prema informacijama kojima raspolažu, ni u jednom slučaju vlasnicima nije uručena odluka nadležnog organa kojom se nalaže rušenje, već su dobijali samo obaveštenja javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“.

„Takvo obaveštenje ne može zameniti formalnu odluku nadležnog sudskog, inspekcijskog ili upravnog organa protiv koje vlasnik može koristiti žalbu ili drugi pravni lek“, navodi se u saopštenju.

Organizacije podsećaju da Zakon o opštem upravnom postupku propisuje načela zakonitosti, proporcionalnosti i pravo na pravni lek, dok Zakon o izgradnji uređuje inspekcijski nadzor i uklanjanje objekata i da ukoliko ne postoji odluka nadležnog organa, institucije moraju objasniti na osnovu kog pravnog akta je rušenje izvršeno.

Posebno zabrinjava, kako navode, činjenica da policija pruža asistenciju pri rušenju iako vlasnicima nisu dostavljena rešenja nadležnih organa.

„Policijska asistencija ne može zameniti odluku nadležnog organa niti sama stvoriti pravni osnov za rušenje. Institucije moraju objasniti na osnovu kog izvršnog akta policija interveniše i ko je izdao nalog za njeno angažovanje“, ističe se.

Organizacije upozoravaju i da se pojedini objekti ruše dok su pred sudovima u toku postupci koje su pokrenuli njihovi vlasnici, navodeći kao primer motel „Jezero“, koji je srušen uprkos zakazanom ročištu pred Osnovnim sudom u Mitrovici 12. avgusta 2026. godine.

„Rušenje pre okončanja sudskog postupka može sudsku zaštitu učiniti bespredmetnom, a eventualnu povoljnu presudu praktično neizvršivom, čime se dovodi u pitanje pravo na efektivnu sudsku zaštitu i pravni lek“, navodi se u saopštenju.

Potpisnici ukazuju i na pitanje proporcionalnosti i legitimnih očekivanja, ističući da mnogi objekti postoje decenijama, da su u njih uložena značajna sredstva i da prethodno nije bilo inspekcijskih upozorenja niti rešenja o uklanjanju.

Organizacije ističu da je Evropski sud za ljudska prava u predmetu „Hamer protiv Belgije“ ukazao da dugotrajno tolerisanje objekta od strane vlasti može biti relevantno za postojanje legitimnog očekivanja i za ocenu proporcionalnosti naknadnog rušenja. Sud, dodaju, međutim, ne smatra da tolerisanje samo po sebi legalizuje bespravnu gradnju.

„S obzirom da su neki od objekata domovi u kojima ljudi stvarno žive i koji su stari nekoliko decenija, njihovo rušenje predstavlja zadiranje u pravo na poštovanje doma iz člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zaštita doma po Konvenciji ne zavisi isključivo od toga da li je objekat formalno legalan, već i od stvarnih i kontinuiranih veza osobe sa tim mestom. Evropski sud je posebno naglasio da se kod rušenja doma mora omogućiti individualno ispitivanje proporcionalnosti, uključujući posledice koje bi rušenje imalo po konkretnu osobu i njenu porodicu“, navodi se u saopštenju.

Organizacije takođe smatraju da, ukoliko se rušenje opravdava zaštitom voda, institucije moraju dokazati konkretan rizik koji svaki pojedinačni objekat predstavlja i objasniti zašto blaže mere, poput rešavanja pitanja otpadnih voda, nisu dovoljne. Napominju i da su srušeni objekti koji se ne nalaze neposredno na obali jezera.

Organizacije zahtevaju jednaku primenu zakona, ukazujući na slučajeve objekata na jezeru Batlava i u Nacionalnom parku Šar-planina, gde su vlasnici iskoristili pravo na pravni lek, a rušenja su obustavljena do okončanja postupaka.

„Zahtevamo obustavu daljih rušenja, objavljivanje svih odluka, inspekcijskih zapisnika i pravnog osnova za policijsku asistenciju, kao i dokaza da je vlasnicima omogućeno korišćenje pravnih lekova i sprovedena individualna procena proporcionalnosti“, navodi se u saopštenju.

Organizacije su pozvale nadležne institucije da otvore direktan dijalog sa vlasnicima objekata, a međunarodne misije i diplomatska predstavništva na Kosovu da se aktivno uključe u pronalaženje rešenja koje će istovremeno štititi zakonitost, javni interes, životnu sredinu i prava vlasnika.

Saopštenje su potpisali Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Nova društvena inicijativa (NSI), AKTIV, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA).