Osmani jedina predsednica koju je Samoopredeljenje podržalo u Skupštini Kosova

Vjosa Osmani, koju su pokret Samoopredeljenje i njegov lider Aljbin Kurti odbili da ponovo kandiduju za predsednicu, zapravo je jedina predsednica kojoj je ova stranka dala svoj glas otkako je Samoopredeljenje kao politički subjekt zastupljeno u Skupštini Kosova, od 2010. godine, podseća Kosovo pres.

Tri predsednika pre Osmani nisu imala „čast“ da dobiju i glas Samoopredeljenja.

Samoopredeljenje je najpre odbilo da podrži Bedžeta Pacolija, zatim Atifete Jahjagu, a na kraju i Hašima Tačija.

Istorija „bitke“ Samoopredeljenja protiv svakog kandidata za predsednika počinje u februaru 2011. godine, samo nekoliko meseci nakon što je ova stranka ušla u Skupštinu Kosova.

Bojkotovali izbor Pacolija

Dana 22. februara, kada je Bedžet Pacoli predložen za predsednika, Samoopredeljenje je odbilo da učestvuje u glasanju o njegovom izboru.

Glas Amerike je tog dana izvestio da su proces bojkotovali poslanici Demokratskog saveza Kosova, Samoopredeljenja i Alijanse za budućnost Kosova, koji su se protivili izboru Pacolija za predsednika.

Pacoli je, ipak, dobio potrebne glasove, ali je Ustavni sud kasnije utvrdio da je procedura njegovog izbora bila u suprotnosti sa Ustavom.

Protiv kandidature Jahjage

Politička kriza koja je usledila dovela je do sporazuma između Hašima Tačija, Ise Mustafe i Bedžeta Pacolija, iz kojeg je proizašla Atifete Jahjaga kao konsenzualna kandidatkinja za predsednicu. Ali ni ovog puta Samoopredeljenje nije dalo svoj glas.

Na sednici 7. aprila 2011. godine, kada je Jahjaga izabrana za predsednicu, Samoopredeljenje je bilo jedini politički subjekt koji je bojkotovao proces glasanja.

Prema izveštaju Radija Slobodna Evropa, tadašnji šef poslaničke grupe Samoopredeljenja Visar Imeri rekao je da je stranka bila protiv kandidature Jahjage, jer ju je smatrala proizvodom političkih dogovora i „partijskih trgovina“.

„Juče postignuti sporazum produžava život ovoj vladi za najmanje dve i po godine. Te dve i po godine predstavljaju problem, a ne rešenje“, izjavio je Imeri, prema navodima Radija Slobodna Evropa, a preneo je Kosovo pres.

Kandidatura Hašima Tačija

Pet godina kasnije, Samoopredeljenje je ponovo bilo na strani protivnika kada je Skupština trebalo da izabere novog predsednika.

Kandidatura Hašima Tačija u februaru 2016. naišla je na snažno protivljenje opozicije, čiji je deo bilo i Samoopredeljenje. Proces je protekao u atmosferi velikih političkih tenzija, protesta i bacanja suzavca u Skupštini.

Tači je, ipak, 26. februara 2016. izabran u trećem krugu, sa 71 glasom.

Protivljenje Samoopredeljenja nastavilo se i nakon njegovog izbora. Na svečanoj sednici na kojoj je Tači položio zakletvu kao predsednik nije prisustvovao nijedan poslanik tri tadašnje opozicione stranke.

Anadolija je tada izvestila da su sednici nedostajali poslanici Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo.

Praksa Samoopredeljenja da ne glasa za predsedničke kandidate promenila se 2021. godine.

Nakon pobede na parlamentarnim izborima 14. februara, Samoopredeljenje je podržalo Vjosu Osmani za predsednicu. Osmani je na izborima nastupila na zajedničkoj listi sa Samoopredeljenjem, a njena kandidatura za predsednika bila je deo političkog projekta nove parlamentarne većine.

Skupština je 4. aprila 2021. godine izabrala Osmani za predsednicu Kosova.

U trećem krugu učestvovala su 82 poslanika. Osmani je dobila 71 glas, dok je 11 glasačkih listića proglašeno nevažećim.

Za razliku od procesa izbora Pacolija, Jahjage i Tačija, ovog puta Samoopredeljenje ne samo da je učestvovalo u procesu već je bilo glavna politička snaga koja je stajala iza kandidature.