Otašević: Političke promene u Francuskoj neće bitno uticati na dijalog Beograda i Prištine

Novinarka Ana Otašević, saradnica Mond diplomatika, kaže za Kosovo onlajn da su parlamentarni izbori u Francuskoj, čiji se prvi krug održava sutra, doživljeni kao istorijski, jer će, prema predviđanjima, prvi put u ovoliko velikom broju radikalno-desničarske snage ući u parlament, što će promeniti karakter političkog pejzaža u Francuskoj, a to će, navodi, sigurno uticati i na politiku koja se vodi prema Balkanu i prema Evropskoj uniji.

U kojoj meri, kako dodaje, ostaje da se vidi, jer će to zavisiti od toga da li će desnica dobiti apsolutnu većinu.
Glavna karakteristika stranke koja sada dobija veliku podršku Francuza, Nacionalnog okupljanja, kako navodi, kada je reč o spoljnoj politici, je da se protive širenju Evropske unije. 

"Ako je to jedna od glavnih ideja - da je EU protivnik nacionalnih politika, već u tome se može nazreti kako će se ova opcija odnositi prema daljem širenju EU, pa i prema dijalogu Beograda i Prištine iako taj dijalog nema veze s njima jer njega vode evropski predstavnici. Ne verujem da će ova politika uticati bitnije na to kako će se jedna forma dijaloga koja je uspostavljena odvijati ubuduće. Ne mislim da će političke promene u Francuskoj bitno uticati na ovaj dijalog zato što se on vodi na evropskom nivou, ali generalna tendencija može da dovede do toga da se razvodni ili relativizuje čim evropska perspektiva nije jasno zacrtana i čim se dovodi u pitanje. Marin le Pen je pre desetak godina kada sam je intervjuisala, rekla da Srbija nema zašto da uđe u Evropsku uniju. Mislila je i na ceo region, naravno. To je ideja da je EU tamnica naroda, da je antinacionalno nastrojena, da uništava identitet naroda", kaže Otašević. 

Ona objašnjava da su u Francuskoj trenutno tri glavne političke snage - Makronova centralistička, zatim Narodni front ujedinjenih stranaka na levici i ekstremna desnica kojoj su se pridružili i mnogi članovi tradicionalne, degolističke desnice. 

"To je drugačija situacija od neke ranije u političkom životu Francuske jer smo decenijama imali dve strane koje su delile vrednosti De Golove francuske Pete republike i politički život se odvijao između ta dva pola. Sada se u tu tradiciju političkog života probila jedna ekstremna opcija koja bi mogla mnogo da promeni u smislu logike političkog života kakvog ga poznajemo, sa nekim merama koje su suprotne Ustavu ili koje su suprotne evropskim zakonima. U evropskoj politici je definitivno tendencija zatvaranje, učvršćivanje granica, strah i rekla bih nepoverenje prema najbližem okruženju u koje ubrajam i zemlje Balkana. To je suština politike ne samo ove stranke ekstremne desnice u Francuskoj, nego i svih drugih", navodi Otašević. 

Predstojeći izbori u Francuskoj, ističe, mogu da dovedu do kohabitacije, što neki smatraju čak i poželjnim jer je politika predsednika Emanuela Makrona odbačena, a on je već dugo neomiljen u Francuskoj. 

"Njegova ideja makronizma, odnosno jakog centra koji će ujediniti i leve i desne republikanske snage je propala i sada se politički život konstituiše na drugačiji način. Jedan od glavnih predloga Nacionalnog okupljanja, partije koju predvodi Žordan Bardela, koji je viđen za budućeg premijera posle ovih parlamentarnih izbora je da se uvedu 'duple granice', odnosno da se stranim državljanima zabrani slobodno kretanje unutar Šengenske zone, da se uspostavi mnogo jača kontrola na granicama EU, da se ne dozvoljava ilegalnim migrantima da ulaze i da se uopšte približe  granicama EU kako bi tražili azil, što je protivno i evropskim i međunarodnim zakonima", kaže Otašević. 

Desničari će, međutim, dodaje, tek imati borbu u samoj Francuskoj da pokažu da su sposobni da vladaju i da potvrde svoj legitimitet, a to će pre svega pokušati na temama koje se tiču unutrašnje, a ne spoljne politike. 

"U ovoj kampanji je spoljna politika gotovo van radara, mada dve teme značajno utiču na politički život u Francuskoj, a to su rat u Ukrajini i izraelski napad na Gazu. To je ono što polarizuje Francuze. Balkan se ne pominje, proširenje se ne pominje, vidimo na pitanju Ukrajine da je pitanje proširenja EU geopolitičko pitanje. Glavna poruka glasačima su pitanja koja su vezana za bezbednost građana -.utisak da Francuzi nisu bezbedni u svojoj zemlji, da migranti gotovo dovode u pitanje njihov opstanak ako slušamo partije krajnje desnice, pa i Nacionalno okupljanje. Ako njih slušamo, Francuskoj preti ozbiljna opasnost da izgubi svoj identitet, da Francuze 'pojedu' migranti, neke druge vere, civilizacije, kulture. To su glavne teme i na čemu dobijaju poene", ističe naša sagovornica.

Što se tiče spoljnog plana, ona kaže da je tu Francuska danas uzdrmana, da je njena međunarodna uloga oslabljena, da ona neće imati ulogu kakvu je želela da ima jer je Makronova ideja da se nametne kao lider posle Angele Merkel doživela kolaps. 

"Predsednik vodi spoljnu politiku, ali će premijer imati takođe značajnu ulogu i moraće da nađu neki način za saradnju, ako to ne pronađu, onda će zemlja biti u ozbiljnoj blokadi. Očekujem da će to dovesti i do neke vrste uzdržanosti Francuske, da ona neće više biti taj faktor koji će toliko uticati na Balkanu. Ona je poslednjih godina pretendovala da bude taj faktor, ali mislim da će se usmeriti pre svega na to da se unutrašnja situacija stabilizuje, a da će tek onda moći da utiče na evropsku politiku", zaključuje Otašević.