Otkrivena spomen-bista Đorđu Mihailoviću na obeležavanju 106. godišnjice proboja Solunskog fronta

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović, zajedno sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem, otkrio je danas spomen-bistu Đorđu Mihailoviću ispred njegove kuće u okviru Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, na državnoj komemorativnoj svečanosti povodom 106. godišnjice proboja Solunskog fronta.

Govoreći o proboju Solunskog fronta 1918. godine, Starović, koji je predvodio državnu komemorativnu svečanost, rekao je da je on uslovio oslobođenje Kraljevine Srbije i doveo do okončanja Prvog svetskog rata, te je s pravom zlatnim slovima upisan u istoriji, kako srpskog naroda, tako i čitave Evrope.

„Period od 1914. do 1918. godine ostao je u nas Srba upamćen kao vreme velikog stradanja, ali isto tako i kao vreme najvećeg herojstva i neprolazne slave. Znamenite pobede srpskog oružja dale su važan doprinos odlučujućoj pobedi Antantinih saveznika. Svoje herojstvo srpski vojnik je čitavom svetu prikazao na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu, na Solunskom frontu i svim drugim mestima na kojima su srpski gorostasi ostavili svoje grobove kao večnu uspomenu na njihovo junaštvo i mučeništvo. Njihova hrabrost i rodoljublje nas sve nadahnjuje i predstavlja neiscrpan izvor nacionalnog ponosa“ rekao je Starović.

Potomci, dodaje Starović, imaju obavezu da se zapitaju kakve putokaze mogu da izvuku iz ovog podviga, i zato se danas Srbija klanja senima svojih predaka.

„Poručujem im, da ćemo slobodu koju nam podariše, čuvati za buduće naraštaje“, poručio je Starović.

U pratnji pukovnika Gorana Nestorovića i pukovnika Dejana Stanišića, ministar Bratislav Gašić položio je vence na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku i na grob Đorđu Mihailoviću.

On je, u svom obraćanju, istakao je da je nešto više od godinu dana proteklo od kada se duša Đorđa Mihailovića, preselila u Carstvo nebesko, među besmrtne čete srpskih junaka sa Solunskog fronta

.

„Ovde, na Zejtinliku, duže od pola veka, čika Đorđe je brižno čuvao Srpsko vojničko groblje negujući uspomene na žrtve najsvetlije naše istorije, dok i sam nije postao njena živa slika. U njegovoj pojavi i glasu videli smo i čuli pradedove pale za ideal slobode naše jedine otadžbine. Kroz njega su nam se obraćali oni koji ne dočekaše da ponovo proslave svoju krsnu slavu na svome ognjištu. U tim smo rečima mogli čuti i pouku i opomenu da je sloboda Srbije ideal od koga se ne sme odustati nikad i ni po koju cenu. „Decenijskim tihim i strpljivim radom on je u monumentalni mozaik uspomene na div-junake sa Solunskog fronta ugradio samoga sebe. A mi ćemo se, kao zahvalni savremenici i potomci, u skromnosti ovozemaljskog izraza, spomenikom koji danas otkrivamo pokloniti njegovom delu i njegovoj žrtvi. Neka Gospod dušu njegovu nastani tamo gde pravednici počivaju! Neka je večni pokoj solunskim junacima! Živela Srbija“,“ istakao je Gašić.

Srpska vojska probila je deo Solunskog fronta na Kajmakčalanu 15. septembra 1918. godine i time otpočela završne borbe za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu. Proboj Solunskog fronta smatra se najznačajnijim vojnim uspehom Srbije u tom ratu.