Pavković: Cilj Brisela da se zaustave jednostrani potezi Prištine, ali mehanizmi EU nisu efikasni

Strateški direktor Centra za evropske politike Miloš Pavković je izjavio da je cilj Brisela da zaustavi jednostrane poteze Prištine i da se krene u realizaciju dogovorenog – pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, ali da mehanizmi Evropske unije do sada nisu dali značajnije rezultate, preneo je RTS.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos posetila je juče Prištinu, gde je poručila da je na putu Kosova ka Evropskoj uniji potrebno konstruktivno angažovanje u dijalogu sa Srbijom.

Pavković podseća da je Priština još 2022. godine podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ali da ta prijava do danas nije ozbiljnije razmatrana.

„Čini mi se da postoji diplomatska inicijativa Prištine da se njihova kandidatura ponovo aktuelizuje. U tom kontekstu, Marta Kos pokušava da podstakne implementaciju sporazuma iz dijaloga o normalizaciji, ali i šire reformske procese u Prištini“, rekao je Pavković za RTS.

Prema njegovim rečima, cilj Brisela je da se zaustave jednostrani potezi Prištine i da se krene u realizaciju onoga što je odavno dogovoreno – pre svega formiranja Zajednice srpskih opština.

Ipak, dodaje da nije siguran koliko će ova poseta zaista dovesti do konkretnog pomaka kada je reč o položaju srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o jednostranim potezima Prištine, Pavković je podsetio na ukidanje dinara, slanje specijalnih jedinica policije, organizovanje, kako kaže, nelegitimnih izbora, kao i zatvaranje srpskih institucija.

„Od srpskih institucija praktično su preostale još samo institucije u zdravstvenom i obrazovnom sistemu. To je crvena linija i za Srbiju i za Evropsku uniju“, naglasio je Pavković.

Kako je rekao, poruka Brisela je jasna – te institucije ne smeju biti predmet jednostranih poteza, već moraju biti deo šireg dogovora u okviru procesa normalizacije.

Pavković, međutim, ukazuje da se mehanizmi EU do sada nisu pokazali kao dovoljno efikasni.

„Priština je sprovodila jednostrane poteze i u vreme kada su bile na snazi restriktivne mere Evropske unije. Te mere nisu dovele ni do implementacije postojećih sporazuma ni do postizanja novih“, rekao je Pavković.

Dodao je da zato ostaje veliko pitanje koliko će Brisel u budućnosti uspeti da utiče na promenu ponašanja prištinskih vlasti.

Osvrćući se na uslove koje je Aljbin Kurti postavio za nastavak dijaloga, Pavković ocenjuje da je reč o pokušaju odlaganja implementacije dogovora.

Prema njegovoj oceni, reč je o uslovima koji su praktično neizvodljivi i koji služe kao izgovor da se izbegne formiranje Zajednice srpskih opština. 

Ističe da je i Marta Kos veoma oprezno govorila o evropskim integracijama Prištine.

„Ona nije direktno pominjala status kandidata, već približavanje Evropskoj uniji. To nije slučajno, jer bi kandidatura morala da prođe jednoglasno odobrenje svih država članica, a pet članica EU ne priznaje Kosovo“, napominje Pavković.

Na pitanje da li se poseta Marte Kos može tumačiti i kao signal da je Brisel spreman za novog političkog sagovornika u Prištini posle izbora, Pavković kaže da ne veruje da je to bio glavni motiv.

„Mislim da je poseta pre svega imala cilj da pokuša da pokrene proces normalizacije odnosa sa Beogradom i odblokira reformske procese“, naveo je Pavković.

Ipak, dodaje da Brisel očekuje stabilne institucije posle izbora kako bi Priština uopšte mogla da bude relevantan sagovornik Evropske unije.