Pavković: Na globalnom nivou stvara se novi balans snaga i moći, Zapadni Balkan nije bio tema za svetske lidere u Njujorku

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković ocenio je da je jubilarno, 80. zasedanje Generalne skupštine UN pokazalo da se stvara „novi balans snaga i moći“ na globalnom nivou. Istovremeno, bez obzira što Zapadni Balkan nije bio tema za vodeće svetske lidere, ističe govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a brojne kritike analitičara u Prištini na račun aktivnosti kosovske delegacije objašnjava „dinamikom unutrašnjih odnosa na Kosovu.

„Stvara se novi balans snaga i moći na globalnom nivou. Moć se premešta na globalni istok i jug. Bile su evidentne i kritike na aktivnost UN koje su dolazile sa više strana i to su ključne poruke koje smo mogli da čujemo na ovom jubilarnom, 80. zasedanju Generalne Skupštine“, izjavio je Pavković za Kosovo onlajn.

Komentarišući sve ono što se dešava na samoj sednici, ali i na marginama, Pavković ističe da je ključan događaj bilo priznanje Palestine od strane nekoliko bitnih zapadnih država, ali uz „evidentno odsustvo SAD“.

„Ovo je najveći talas priznanja jedne države koji je usledio posle 2008. i slučaja samoproglašenja Kosova“, kazao je Pavković.

Smatra da je donekle očekivano, ali i iznenađenje stavovi predsednika SAD Donalda Trampa koji je kritikovao migracije i „zelene politike“.

„Ono što je došlo kao veliko iznenađenje je govor kineskog predsednika (Si Đipinga) koji nije bio fizički prisutan u sali, već se obratio video porukom, ali je istakao jasnu ambiciju Kine da postane lider u očuvanju životne sredine, odnosno 'zelene tranzicije' što jeste donekle neočekivana poruka“, smatra Pavković.

Dodaje da je zasedanje obeležila diskusija i pokušaji traženja odgovora zbog sukoba u Ukrajini i pitanje oko Izraela i Palestine.

„To su stvari koje su bile duboko razmatrane u okviru različitih govora“, precizira ovaj analitičar.

Komentarišući učešće Zapadnog Balkana na ovogodišnjem zasedanju GS UN, Pavković kaže da ova tema nije bila zastupljena u govorima predstavnika najvažnijih država sveta.

„Svakako je interesantan bio govor predsednika Srbije koji se osvrnuo na Beograd i Srbiju ne kao 'bafer zonu', već kao most za neke buduće pregovore za različite ratne sukobe, kao i naravno pitanje Kosova i Metohije i važnost teritorijalnog integriteta i suvereniteta država članica. To su bile ključne tačke na koje se on osvrnuo, a povezao ih sa postojećim globalnim političkim krizama", smatra Pavković.

Albanski analitičari uglavnom redom kritikuju nastup kosovske predsednice Vjose Osmani i ministarke spoljnih poslova Donike Gervale Švarc, a Pavković kaže da je to rezultat „dinamika unutrašnjih odnosa na Kosovu“.

„Vidimo da nema vlade, vlada ozbiljna politička i ustavna kriza. Kada uzmemo u obzir to da predsednica Kosova i ministarka spoljnih poslova ne dolaze iz istih političkih grupacija, postaje jasnije zašto su takvi odnosi i zašto je nedostatak koordinacije“, kaže Pavković.

Dodaje da na to „treba dodati“ i odnos zapadnih država prema vladi u Prištini.

„Vrlo nizak stepen odnosa je uspostavljen sa najvažnijim zapadnim partnerima za vreme mandata Gervale Švarc tako da se čini da postoji tendencija od strane predsednice Osmani da se distancira od Samoopredeljenja i Gervale Švarc kako bi sačuvala svoj kredibilitet“, precizira Pavković.