Pavković: Izborom samo albanskih notara Priština poručuje da ne želi integraciju srpske zajednice

Imenovanjem 101 notara među kojima nema nijednog srpske nacionalnosti, prištinska vlada šalje jasnu poruku da ne želi suštinski da integriše srpsku zajednicu, kaže za Kosovo onlajn Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

Ministarka pravde Kosova imenovala je notare po konkursu koji je raspisan u aprilu ove godine. Iako postoji ogromna potreba za notarima na srpskom jeziku, među njima nema nijednog srpske nacionalnosti.

“Srpski je i zvaničan jazik na Kosovu i imamo vrlo malo notara koji su mogli da verifikuju dokumente na srpskom. Ovim potezom, dakle izborom isključivo albanskih notara koji će raditi samo na albanskom jeziku, šalje se veoma negativna poruka srpskoj zajednici - da za njih nema sluha u vladi u Prištini i da se o njihovim potrebama prosto ne razmišlja”, kaže Pavković.

Ističe da je postojao jedan broj Srba koji su se prijavili na ovaj konkurs i koji su ispunili sve uslove.

“Bili su pravnici po struci, imali verifikovane diplome i položili notarski ispit. Ispunili su sve uslove koji su bili propisani konkursom, a nisu izabrani. Dakle, to je veoma jasno, šalje veoma jasnu poruku prištinske vlade da ne želi suštinski da integriše srpsku zajednicu i da radi na poboljšanju uslova prema srpskoj zajednici”, navodi naš sagovornik.

Ističe da je veoma teško na Kosovu naći advokate, pravnike koji imaju diplome koje su priznate u kosovskom zakonodavstvu i koji su pored toga i položili notarski ispit.

“Kada sve to stavimo na jednu stranu i vidimo da postoji jedan broj Srba koji se prijavljuju, a da oni nisu izabrani, to šalje veoma negativnu poruka prema srpskoj zajednici i to je još jedan vid institucionalnog pritiska kosovskih institucija prema srpskoj zajednici na Kosovu”, napominje on.

Kao poseban problem za Srbe na Kosovu navodi to što prema kosovskim zakonima albanski notar nije dužan da ima prevodioca za srpski jezik.

“On može da radi isključivo na albanskom, što dalje iziskuje troškove prevoda dokumenata. Dakle, građani o svom trošku moraju da prevode dokumente kod sudskog tumača što iziskuje novac, vreme i tako dalje. Napominjem, srpski jezik je zvaničan jezik na Kosovu i trebalo bi da građani srpske nacionalnosti imaju određen broj notara koji mogu da završavaju poslove na srpskom jeziku”, zaključuje Pavković.