Pavković: Osmani pokušala da otopli odnos između aktuelne administracije SAD i Prištine, ali nije uspela

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković ocenjuje da je kosovska predsednica Vjosa Osmani, naslanjajući se na izjave američkog predsednika Donalda Trampa o angažovanju u sprečavanju sukoba između Kosova i Srbije, želela da sebe nametne kao potencijalnog partnera i da pokuša da otopli odnos između trenutne administracije SAD i Prištine, ali da u tome nije uspela, jer su njene reči naišle na žestok otpor Ričarda Grenela.

„Tu fokus i nije bio na tome da li je zaista bilo indicija da će biti oružanog sukoba na Kosovu, već je Osmani želela da ovu priču iskoristi da bi uspostavila neku vrstu odnosa sa Belom kućom. Naravno, uvek postoji mogućnost da ono što je daleko od javnosti, postoji iza kulisa i da mi za to ne znamo, ali mislim da je fokus ovde ipak bio pokušaj da se na toj izjavi Trampa izgradi bilo kakva konekcija između trenutne predsednice Kosova i predsednika SAD Donalda Trampa“, rekao je Pavković za Kosovo onlajn. 

Komentarišući izjavu Osmani da je Vašingtonski sporazum iz 2020. sproveden, on kaže da su iz tog sporazuma ispunjene dve, tri stavke, a da je veći broj tačaka ostao nesproveden.  

„U ispunjeno spada to što je Srbija obustavila kampanju otpriznavanja Kosova i što je Kosovo istovremeno godinu dana odustalo od aplikacija za članstvo u međunarodnim organizacijama, zatim famozno priznanje Kosova od strane Izrela, kao i tačka u vezi sa nebezbednom 5G tehnologijom koja se tiče Huaveja. Ono što nije ispunjeno, a zaista je bilo vrlo važno za proces normalizacije je izgradnja pruge Beograd-Priština, Autoputa mira Niš-Priština i uspostavljanje avio-saobraćaja između Beograda i Prištine. To su sve stvari koje bi na terenu doprinele nekoj vrsti ekonomske normalizacije koja bi mogla da vodi široj političkoj normalizaciji“, naveo je Pavković.

On konstatuje da je očigledno da su iz perspektive Prištine priznanje Izrela i nastavak kampanje za članstvo u međunarodnim organizacijama najbitnije i presudne stvari.

„Iz njihove perspektive je ispunjen čitav Vašingtonski sporazum ukoliko je to ispunjeno, ali u suštini vidimo da mnogo tačaka nije ispunjeno, kao što je i članstvo u tadašnjem ‘mini Šengenu’, odnosno Otvorenom Balkanu, na šta se Priština obavezala sporazumom. Sve je to moglo da omogući proces normalizacije, ali o tim stvarima sada nakon pet godina niko više i ne priča“, ukazuje Pavković.