Pavković: Pitanje članstva Kosova u UN ostaviti za kasnije; Nenezić: Sever premrežen policijskim snagama

U primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji, postignutog prošle godine u okviru dijaloga Beograda i Prištine, za Srbiju postoje četiri ključna izazova: da li Srbija želi da primeni sporazum u celosti, razmena stalnih (diplomatskih) misija, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i priznavanje nacionalnih simbola, rekao je danas Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

On je to naveo u okviru predstavljanja tri analize Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Kako je rekao Pavković, član 4 sporazuma govori o tome da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, dok je stav Beograda da je članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama neprihvatljivo, zbog čega se ovde stvara tenzija između tog člana sporazuma i stava Srbije.

“Na drugoj strani, iz perspektive Prištine ovo je centralna tačka sporazuma, pa se postavlja pitanje kako dalje”, naveo je Pavković.

Govoreći o preporukama kako da se izazovi prevaziđu, on je naveo da bi pitanje članstva Kosova u UN trebalo ostaviti za neku kasniju fazu s obzirom na delikatnost te teme i kako bi se izbeglo ugrožavanje primene sporazuma u ovoj fazi.

Kada je reč o priznavanju simbola, on je podsetio da je srpska vlada priznala kosovske tablice, ali da će priznavanje nacionalnih simbola biti problematično jer se oni identifikuju sa državnošću Kosova.

“Da bi se ovaj sporazum primenio, preporuke za Vladu Srbije i za EU su da se ide na parafiranje, eventualno i na potpisivanje i ratifikaciju jer bi to rešilo pravnu osnovu za primenu sporazuma, zatim da se definiše vremenski okvir za primenu sporazuma, jer je prošla godina a ništa nije implementirano osim tablica, da se izmeni Pregovarački okvir za članstvo Srbije u EU, ali tako da izmena bude pažljivo osmišljena kako bi se podstaklo sprovođenje dogovorenih mera, kao i da postoji jasna podrška zvaničnika EU primeni sporazuma”, naveo je Pavković.

Predstavljajući analizu povećanja prisustva bezbednosnih struktura u četiri opštine na severu Kosova, pravnik Dragutin Nenezić istakao je da je do povećanja prisustva policije na severu Kosova došlo još u septembru 2021, iako je uvrežena zabluda da je do toga došlo nakon što su Srbi izašli iz institucija i skinuli policijske uniforme. Kako ukazuje, danas je ceo sever Kosova premrežen jakim prisustvom kosovskih policijskih snaga, ali nema zvaničnih informacija koliko pripadnika Kosovske policije trenutno boravi na severu.

"Zanimljivo je analizirati samu pravnu osnovu raspoređivanja snaga na severu, jer je to u suprotnosti sa svim sporazumima koji regulišu rad kosovskih policijskih snaga. Etnički sastav policije ne odgovora etničkom sastavu stanovništva", naveo je Nenezić.

On je naveo da postoji institucionalna i bezbednosna kriza na Kosovu i da one moraju da se rešavaju paralelno - povratkom Srba u policijske snage kako bi se vratio etnički balans. Kada je reč o eksproprijaciji imovine, koja kako kaže, jeste privremeno obustavljena, naveo je da je tu potrebno da se učinjeno vrati u prethodno stanje i da se ljudima nadokanadi šteta.

"U poslednje vreme mogu se videti odluke Skupštine opštine Severne Mitrovice o nasilnoj izgradnji puteva bez osnova, oduzimanju zemljišta... Sve to što se dešavalo bilo je predviđeno političkim programom Samoopredeljenja još iz 2012. godine a vidimo da se taj politički program sprovodi bez uzimanja u obzir niza problema koje to nosi sa sobom i uz nepoštovanje procedura", naveo je Nenezić.

Govoreći o procesuiranju napada na pripadnike manjinskih zajednica u Srbiji i Kosovu tokom 2023. godine, Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava, podsetio je da je prošla godina počela ranjavanjem u Štrpcu srpskih mladića od strane pripadnika KBS koji nije bio na dužnosti, što je izazvalo strah srpske zajednice na Kosovu. Ukazao je da se počinilac ovog napada posle kućnog pritvora našao na slobodi.

Podsetio je i na ranjavanje Srbina na Bistričkom mostu zbog čega su uhapšena četiri pripadnika Kosovske policije ali da nema informacija šta se sa ovim postupkom dešava, kao i da nije bilo adekvatne reakcije tužilaštava i sudskog procesuiranja prilikom napada na povratnike i paljenja tri kuće u Istoku, Vučitrnu i Peći. Podsetio je na zabranu uvoza robe iz Srbije koja je i dalje na snazi i kritičnu situaciju koja je zbog toga nastala prošlog leta sa lekovima i medicinskom opremom, na arbitrana hapšenja i neosnovano zadržavnje u pritvoru, deportovanje igumana manstira Devine vode u Severnu Makedoniju... 

Opšti zaključak je, kako je rekao, da mali broj slučajeva nasilja nad pripadnicima srpske zajednice na Kosovu dobije svoj sudski epilog.

Kada je reč o nasilju institucija Srbije prema albanskoj zajednici, on je naveo pasivizaciju adresa Albanaca, zadržavanje ljudi na prelazima koji su politički aktivni kao što je Erdita Sinani, cenzuru filmova sa kojom se suočila producentska kuća Koloseum iz Preševa jer se u njenim filmovima pojavljuju simboli Kosova, ali i govor mržnje prema albanskoj manjini koji se i dalje toleriše.