Pavković: Sankcije EU Prištini nemaju kapacitet da dovedu do smene vlasti Samoopredeljenja

Izvor: Kosovo Online

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković ocenio je da sankcije koje je EU uvela Prištini zbog nepreduzimanja koraka ka deeskalaciji, neće znatno uticati na politički plasman Samoopredeljenja na predstojećim parlamentarnim izborima.

Pavković smatra da bi kosovska opozicija eventualno mogla da iskoristi pitanje sankcija EU kao „oružje“ protiv Samoopredeljenja i predstavi ih kao posledicu narušavanja odnosa aktuelne vlade sa sveznicima Kosova, ali da one neće biti od presudnog značaja za izborni rezultat i smenu vlasti na Kosovu.

„Opozicija ima dobro oružje u rukama jer može da okrivi trenutnu vladu i vladajuću stranku za lošu reputaciju, za kvarenje odnosa sa najbitnijim partnerima Kosova, jer podsetiću vas ne samo da je EU uvela restriktivne mere Kosovu, već su to uradile i SAD. I to odlazeća administracija Džozefa Bajdena koja je bila vrlo naklonjena Kosovu. Tako da to je oružje koje opozicija može da iskoristi u kampanji, međutim, zbog ovog pristupa Prištine Planu rasta nekako je taj paket sankcija pao u drugi plan i one nisu prisutne u kampanji, upitno je koliko će biti spretna opozicija u njihovom korišćenju u kampanji, odnosno koliko će Samoopredeljenje biti u mogućnosti da anulira restriktivne mere u kampanji i stavi ih ad akta“, rekao je Pavković.

Ipak, napominje, da kaznene mere EU neće presudno odlučiti ishod parlamentarnih izbora na Kosovu.

Kako konstatuje, sankcije nemaju taj potencijal da dovedu do smene vlasti.

„Opozicija može u nekoj meri da ih iskoristi za svoju kampanju, ali one nisu same po sebi dovoljne da dovedu do potresa na političkoj sceni Kosova“, istakao je Pavković.

U junu 2023. godine EU je uvela paket restriktivnih mera prema Vladi u Prištini zbog jednostranih poteza i eskalatornih mera koje je vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija povukla, sa ciljem deeskalacija tenzija na severu Kosova.

Međutim, Pavković ukazuje da te mere nisu pokazale rezultate jer je Priština odbila da posluša savet EU i nije vodila deeskalaciji.

Restriktivne mere, koje su i dalje na snazi, imaju dve komponente, podseća on, dodajući da je prva ekonomska, a druga politička.

Što se tiče ekonomske komponente taj paket restriktivnih mera podrazumeva zamrzavanje i blokiranje pristupa u jednom delu pretpristupnih fondova Prištini, dok drugi paket mera odnosi se na zabranu sastanaka sa visoko pozicioniranim liderima u Prištini sa liderima EU, pojašnjava Pavković.

Međutim, prema njegovoj oceni i jedna i druga komponenta su bile dosta neuspešne imajući u vidu da je Kosovo uključeno u Plan rasta za Zapadni Balkan, a da su se i Vjosa Osmani, kao predsednica Kosova i Aljbin Kurti kao premijer sastajali i imali službene posete sa predstavnicima država članica, počevši od Nemčke, preko Hrvatske do Estonije.

„Na taj način su pojedinačne države članice kršile mere koje je EU usvojila. Sa druge strane iako imamo to zamrzavanje pretpristupnih fondova Kosovo je dobilo pristup Planu rasta za Zapadni Balkan što je poseban instrument koji je EU usvojila. Na taj način amortizovale su se te sankcije koje je EU usvojila, a sa druge strane na neki način je obesmišljen taj paket kaznenih mera prema Prištini koji je usvojen u junu 2023. Te restriktivne mere nisu uspele da dovedu do deeskalacije, niti da se ispune oni uslovi koje je EU predstavila pred Prištinu“, zapaža saradnik Centra za evropske politike.

Pavković podseća da zvaničnici Kosova od početka uvođenja sankcija lobiraju kod zemalja EU za njihovo ukidanje ističući da je reč o preoštroj i nepravednoj meri.

Podeljeni stavovi po pitanju ukidanja sankcija Kosovu unutar EU, ukazao je, dodatno umanjuju uspešnost tih restriktivnih mera.

„Sa druge strane, te mere u Prištini okarakterisane su kao nepravedne i zvaničnici Kosova lobirali su za njihovo ukidanje. Među državama članicama ne postoji jedinstven stav da li ukinuti te mere ili ih zadržati, što samim tim smanjuje njihovu uspešnost“, zaključio je Pavković.