Pavković: Ukidanje prava veta u EU išlo bi na ruku Kosovu, ali oko toga će se članice teško složiti

Eventualna promena načina glasanja u Evropskoj uniji po kojim se odluke o spoljnoj politici i proširenju više ne bi donosile jednoglasno, već kvalifikovanom većinom ili preglasavanjem, mogla bi da ide na ruku Kosovu, koje trenutno ne priznaje pet država EU, kaže istraživač u Centru za evropske politike Miloš Pavković, ali i dodaje da je do ovakvih reformi u funkcionisanju Brisela dug i mukotrpan put, s obzirom na to da će se članice Unije teško odreći prava veta. 

Pavković za Kosovo onlajn podseća da je tema promene osnivačkih ugovora EU aktuelna poslednjih godinu i po, kao i da je Evropski parlament usvojio rezoluciju koja poziva na pokretanje konvencije o promeni ugovora Unije. Dodaje da je jedna od ključnih stavki mnogih diskusija proširenje oblasti u kojima bi se u EU umesto jednoglasno, konsenzusom svih 27 država članica, ubuduće glasalo kvalifikovanom većinom. 

Ovo pitanje posebno je aktuelizovano nakon poslednjeg samita Evropskog saveta i veta Mađarske na dodatnu finansijsku pomoć Ukrajini. Pavković veruje da će tema uvođenja glasanja kvalifikovanom većinom biti aktuelna i u 2024. godini.

"Kada govorimo o uvođenju kvalifikovane većine u politiku proširenja EU, to je takođe jedna stavka na agendi, s obzirom na to da se u politici proširenja do sada isključivo odlučivalo jednoglasno. Zato se i kandidatura Kosova za članstvo u EU koja je podneta u decembru prošle godine još nije našla ni na agendi Evopskog saveta. Ona još nije došla do glasanja upravo zbog protivljenja pet država članica koje ne priznaju Kosovo. Pri tom, Savetom je u proteklom periodu predsedavala Španija, koja ne priznaje Kosovo, u narednom periodu to će biti Belgija, koja će imati pune ruke posla oko organizovanja izbora za Evropski parlament i diskusija o promeni procesa odlučivanja u samoj EU. Tako da perspektiva odlučivanja o Kosovu u nekom kratkoročnom periodu nije realna", smatra Pavković. 

Ističe da su predlozi da se unese glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, kao i u politiku proširenja, svakako nešto što godi vladi u Prištini, pre svega što u tom slučaju ne bi više bilo prava veta za pet država članica koje ne priznaju Kosovo, pa bi bilo moguće preglasavanje i po pitanju kandidature i budućeg članstva Prištine u EU. 

Ukazuje da i po trenutnoj proceduri u oblastima gde se primenjuje glasanje kvalifikovanom većinom postoji tzv. blokirajuća manjina. Odnosno, da minimum četiri države koje predstavljaju bar 35 odsto stanovništva EU mogu da blokiraju odluke koje se donose kvalifikovanom većinom. 

"U slučaju glasanja oko Kosova, ukoliko bi se promenio sistem odlučivanja, pet država članica koje ga ne priznaju ne bi mogle da blokiraju takvu odluku tzv. blokirajućom manjinom. Dakle, trebalo bi da se tome usprotivi još država", objašnjava naš sagovornik. 

Povodom poziva Prištine da se Kosovu dodeli status kandidata za EU, Pavković kaže da ni tu stvari neće ići glatko.

"Kandidatura Kosova za članstvo u EU je veoma specifična jer ono ima nedefinisan status, EU ima tu tzv. politiku neutralnosti prema Kosovu. EU kao organizacija ne priznaje Kosovo kao državu. A u Ugovor o EU kaže da "evopska država može postati članica". Prateći taj član, onda EU ne bi trebalo da odobri kandidaturu Kosova, ali imajući u vidu pregovore o normalizaciji odnosa i posebno Ohridski sporazum koji otključava vrata članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama, u kontekstu toga treba i posmatrati i kandidaturu Kosova", navodi on. 

Naglašava da iz ove perspektive ne treba očekivati brzu odluku EU u vezi sa evropskom budućnošću Kosova.

"Male su šanse da kratkoročno Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU. Mislim da će strategija EU biti da odlaže glasanje i odluku o kandidaturi sve dok se implementiraju sporazumi iz dijaloga, pa tek onda nakon toga kao nagrada za implementaciju može doći i potencijalno glasanje. Ali to je u nekom srednjeročnom ili dugoročnom periodu, kratkoročno ne očekujem da će Kosovo dobiti zeleno svetlo za status kandidata", kaže Pavković.  

Na pitanje koliko je ralno da uopšte dođe do reforme procedura glasanja u EU jer je i za to potreban konsenzus, odnosno da za to glasa svih 27 država članica, Pavković kaže da bi se zemlje vrlo teško odlučile na tako nešto, da prihvate da se odreknu prava veta u politikama EU u kojima ga trenutno imaju.

"Pregovori oko promene načina odlučivanja i osnivačkih ugovora, ukoliko do njih uopšte dođe, biće veoma dugotrajni i mukotrpni i svakako ne treba očekivati da će se taj proces desiti preko noći. To će biti predmet teških rasprava među državama članicama i za sada deluje da će biti vrlo teško da se države tek tako odreknu prava veta koje imaju", ističe Pavković.