Petković: Čemu dijalog ako Priština odbija da razgovara o temama koje su u interesu Srba na KiM?

Nakon nove runde dijaloga u Briselu, gde je glavni kosovski pregovarač Besnik Bisljimi odbio da učestvuje na trilateralnom sastanku, Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da je Beograd uvek spreman za razgovor i iznalaženje kompromisnog rešenja, ali da proces dijaloga gubi smisao ukoliko Priština odbija da razgovara o pitanjima koja su u interesu zaštite prava Srba na Kosovu.

Naglasio je da je na sastanku sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom razgovarao o ZSO i drugim važnim temama kao što su puna implementacija svih postignutih sporazuma, most na Ibru, poštanske usluge, energetika, telekomunikacije, nestala lica i integrisano upravljanje prelazima.

"Brojne teme su bile za pregovaračkim stolom. Kao glavi pregovarač Beograda prvo što sam uradio to je da sam predstavio mere Vlade Srbije o kojima je i predsednik Aleksandar Vučić govorio na konferenciji za medije. To su sveobuhvatne mere zaštite za srpski narodna KiM i mere koje podrazumevaju oživljavanje procesa dijaloga koji nam je preko potreban pošto smo apsolutno uvereni da jedino u dijalogu možemo da pronađemo kompromisno rešenje za pitanje KiM“, rekao je Petković.

Kako napominje, do trojnog direktnog susreta sa prištinskom stranom nije došlo jer je, ističe, kosovski pregovarač Besnik Bisljimi odbio da se sretne sa predstavnicima Beograda.

Bisljimi je, pojašnjava, odbio da učestvuje na trilateralnom sastanku, jer je delegacija iz Beograda insistirala na temama kao što su ZSO, poštanske usluge i pitanje primene sporazuma o mostu.

"Beograd nikada nije imao problem da razgovara i ima direktne susrete sa prištinskom stranom i samim tim oni su apsolutno u poziciji da šta god žele pokreću kao teme tokom trojnog susreta. Ali to isto pravo moraju da daju i Beogradu, u stvario oni nemaju šta da daju pravo Beogradu, to je naše pravo i mi na tome insistiramo. Za nas nije nikakav problem, niti će ikada biti problem da dođe do direktnog susreta i razgovora sa prištinskom stranom, odnosno gospodinom Bisljimijem. Ja sam uvek spreman da razgovaram kao što je i predsednik Aleksandar Vučić, prošli put, bio spreman da sedi i razgovara sa gospodinom Kurtijem, ali je Kurti to odbio“, podseća Petković.

Ističe da Beograd insistira na temama koje su u interesu srpskog naroda na Kosovu, ali i postavlja pitanje o čemu na sastancima u Briselu treba da bude reči ukoliko Priština ne želi da razgovara o tim temama.

"O kakvoj normalizaciji je reč ako vi ne možete da govorite o ključnom pitanju, formiranju ZSO. Ako nema ZSO na šta se onda odnosi proces normalizacije. Dakle to su ključna pitanja koja se odnose i na to kako Srbi danas žive na KiM“, ocenjuje Petković.

Dodaje da je Lajčaku predao i listu svih uhapšenih Srba na kojoj su većim delom Srbi koji su politički zatvorenici i koji su u pritvoru i pored garancija EU i SAD da niko ko je protestovao na barikadama neće biti uhapšen.

Ponavlja da će srpska strana uvek biti spremna da razgovara u Briselu kako bi se pronašla kompromisna rešenja.

"Naša politika jeste politika mira i stabilnosti. Zato smo i izašli sa setom mera koje treba da vrate u život proces dijaloga. Vidite, ako se naš dolazak u Brisel završava samo razgovorima sa gospodinom Lajčakom koji je onda smisao dijaloga. Suština je u tome da ono što je dogovoreno bude i implementirano i ostvareno na samom terenu, da se boljitak vidi u srpskim sredinama, da Srbi koji žive na KiM imaju razloga da veruju u bolju budućnost, a ne da napuštaju posebno sever, koji se pretvara u jednu vrstu policijskog poligona na kome Kurti iz dana u dan teroriše srpski narod i povlači poteze koji su suprotni i sporazumima, i dogovorima i međunarodnim principima“, zaključio je Petković.

Kada je reč o mostu na Ibru, Petković je naglasio da Srbija želi da razgovara o tom pitanju kroz prizmu bezbednosti.

"Mi smo spremili posebnu prezentaciju o svim opasnostima koje postoje ukoliko bi Kurti krenuo u realizaciju jednostranog otvaranja mosta. To je nemoguće jer je na samom mostu prisutan Nato i zato je važno da sa njima razgovaramo i ukažemo, pored pravnog dela, da insistiramo na razgraničenju oblasti Suvog Dola kao preduslova za otvaranje mosta“, kazao je Petković.

Ocenjuje da je u Briselu važno razgovarati i sa predstavnicima Natoa kako bi se ukazalo na sve ono što Kurti na Kosovu radi – kršenje ljudskih prava i sporazuma.

Podsetio je da je na samom mostu na Ibru od 1999. godine bilo više od 200 teških i etnički motivisanih incidenata.

„Zato je važno što i sam Nato dobro razume pitanje otvaranja mosta i što su nam i sami preneli poruku da pitanje otvaranja mosta nije vremenski ograničeno i da bez tog pritiska možemo da razgovaramo o toj temi u pravcu primene sporazuma. Zato je važno da to pitanje ostane deo dijaloga“, poručio je Petković.