Petrič: Napredak u dijalogu Kosova i Srbije neće biti brz

Volfgang Petrič
Izvor: Kosovo Online

Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo, austrijski diplomata Volfgang Petrič u intervjuu za Glas Amerike naveo je da ne očekuje brz napredak u pregovaračkom procesu Kosova i Srbije, primećujući da u ovom trenutku, krajem 2023. godine, posle višegodišnjih pregovora uz aktivni angažman međunarodne zajednice, još uvek ne može da se vidi šta će biti pravi kraj pregovaračkog procesa, što je, smatra, najvažnije pitanje.

"Moramo sada da konačno nađemo uspešan način da finalizujemo i rešimo poslednja važna pitanja koja ostaju otvorena na Balkanu – pitanje Srbije i Kosova i pitanje Bosne i Hercegovine, koja u različitim aspektima nastavlja da bude veoma nefunkcionalna država", navodi Petrič

Kako dodaje, mora da se shvati da se sva dešavanja trenutno, u geopolitičkom smislu, odvijaju u drastično promenjenom okruženju za Evropu, navodeći rat u Ukrajini i na Bliskom istoku.

"Sada se vode dva rata, dok još uvek nismo uspešno rešili probleme u regionu u našoj blizini, u državama koje su već trebale da budu deo Evropske unije, ali su još uvek prilično daleko. I zato moramo da razmislimo i smislimo novu i revitalizovanu strategiju za rešavanje onih pitanja koja je mnogo lakše rešiti nego velika pitanja Rusije i Ukrajine ili Bliskog istoka", kaže Petrič.

Govoreći o događajima u Banjskoj i raspoređivanju Vojske Srbije duž administrativne linije, Petrič kaže da su ta dva primera veoma važna i da bi trebalo sve mnogo da zabrinu.

"Što se tiče bezbednosne strane, u slučaju NATO-a sa Kforom, takođe u Bosni u slučaju Eufora, koji je takođe pojačan, reagujemo mnogo brže i ne čekamo predugo kao pre 20-25 godina. Što se tiče bezbednosti, zaista imamo brz odgovor. Međutim, politički, što se pregovora tiče, bojim se da nećemo videti napredak tokom sledeće godine, jer imamo izbore u Srbiji 17. decembra, pa sledeće godine izbore za Evropsku uniju i Evropski parlament, a u novembru predsednički izbori u SAD. I jasno je da dva velika rata sada imaju punu pažnju kreatora politike u Briselu i Vašingtonu", navodi on.

Dodaje da sa zabrinutošću kaže da se neće videti nikakav napredak u pogledu diplomatskog rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"Zato mislim da je bilo dobro smišljeno od strane NATO, da Kfor treba ojačati, jer se ne sme dozvoliti da se ponove događaji poput onih od pre nekoliko nedelja", rekao je Petrič.

Navodeći da se nedavno sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u Beču, Petrič kaže da su razgovarali i sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom sat vremena, a da će uskoro sastati i sa američkim ambasadorom u Beogradu Kristoferom Hilom.

"Govorimo o toj situaciji i moj je utisak da obe strane, kako u Beogradu, tako i u Prištini, smatraju da je možda ova eskalacija bila preterana i da treba da smanjimo tenzije, što je neophodno. Međunarodna zajednica ne može sama da brine o bezbednosti u regionu. Moraju se naći partneri za odgovornu saradnju u planu bezbednosti, posebno Beograda i Prištine. Moramo jasno staviti do znanja glavnim akterima – predsedniku Vučiću i premijeru Kurtiju – da oni moraju da doprinesu opštoj bezbednosti Evrope i Evropske unije", navodi.

Petrič je naveo da je stekao utisak da su događaji u Banjskoj izmakli kontroli.

"Da razjasnim. Mislim da to nije nužno i svesno planirano u Beogradu. Međutim, ljudi koji su bili uključeni u ovu plaćeničku grupu su koristili nerešenu situaciju i delovali. Na obe strane ima ljudi koji nisu zainteresovani za rešenje. Jasno je da je srpskoj strani teže da priđe rešenju jer moraju da se odreknu onoga što su već izgubili, od Kosova. Ali u isto vreme oni stoje iza fiktivne ideje da je Kosovo Srbija", naveo je.

Dodaje da srpska strana ima Rezoluciju UN i sve te formalnosti, ali da postoji i proglašenje nezavisnosti Kosova.

Prema tome, kako kaže, smatra da dve strane treba da se suoče sa istinom.

"Mislim da su septembarski incidenti predstavljali negativnu procenu situacije. Ovo apsolutno nije put napred. To nije u interesu Srbije, nije u interesu Kosova, a posebno građana Kosova, srpske manjine. Pitanje na koje se često ne obraća pažnja je činjenica da mladi beže sa Kosova, posebno iz većinskog srpskog dela, jer tamo ne vide budućnost. Demografski faktor je verovatno najštetniji za bolju budućnost Kosova i celog regiona", kaže.

Na pitanje da li su osnovane zabrinutosti koje postoje na Kosovu u vezi Zajednice srpskih opština i to u da bi to moglo da bude teritorijalna autonomija za Srbe na Kosovu i da će narušiti teritorijalni integritet Kosova, Petrič kaže da je zabrinutost uvek, u nekom obliku, osnovana, ali i da su zabrinutosti prevaziđene i u pravnoj formi i u praktičnom aspektu, vodeći računa da jednoglasno sa međunarodnom zajednicom ta Zajednica ne bude Republika Srpska.

"Međunarodna zajednica je saznala da takvo rešenje ne odgovara jednoj zemlji, kao u slučaju Bosne. Zato budite sigurni da na Kosovu neće biti Srpske Republike. Ali smatram da srpskoj manjini na Kosovu treba dati kulturna prava, neke ekonomske aspekte i druga prava u obrazovanju i zdravstvu. Treba imati na umu da je trenutno mnogo novca na Kosovo, netransparentno, ušlo iz Beograda. Preko takve Zajednice, ovaj novac treba da se registruje i prođe kroz (institucije) Prištine. Osnivanjem Zajednice Priština će dobiti više prava da kontroliše ovaj deo Kosova, koji prirodno pripada državi. Ali postoji manjina i ta manjina treba da ima određena prava", navodi Petrič.

Dodaje da ako se Srbija, koja će i dalje biti najveća država u regionu i najmoćnija privreda, ne orijentiše u potpunosti ka Evropskoj uniji i ne postane evropska država, neće moći da uđe u EU.

Ističe da je u velikom interesu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se Bosna ne dezintegriše jer tako nešto želi Milorad Dodik.

"Ako posmatrate ceo region i vidite dinamiku između Bosne i Srbije i vidite dinamiku između Srbije i Kosova – treba uzeti u obzir način na koji ceo region izgleda. Ne možete suditi o situaciji u Bosni, a da ne uzmete u obzir političke namere u Beogradu, a političke namere u Beogradu su takve da žele da sede na dve-tri stolice i na kraju se ova situacija neće dobro završiti", napominje.

Veruje da će posle ovih izbora predsednik Vučić morati da donese tešku odluku za sebe, za Republiku Srbiju i za slučaj Kosova.

"Nadam se da će krajem 2024. i početkom 2025. godine doći do nove faze u odnosima i pokreta koji vodi ka normalizaciji Zapadnog Balkana", zaključuje.