Picula: Bez pune normalizacije odnosa sa Kosovom Srbija ne može u EU

Izvor: Twitter

Bez pune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, neće biti ni pune integracije ni Kosova, ni Srbije u EU, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula u intervjuu za Info magazin Kljan Kosova.

Picula je rekao da ne može da proceni da li će i kada će pet zemalja EU priznati Kosovo.

„Sama EU nema ovlašćenja u ovoj oblasti, odnosno u ovlašćenjima ovih suverenih zemalja. Ali Kosovo mora, svojom kompletnom politikom i stabilizacijom unutrašnjih događaja, da ojača svoju poziciju među svima. A posebno protiv onih koji su i dalje skeptični prema Kosovu“, rekao je Picula, prenosi Kljan Kosova.

Rekao je i da je integracija Srbije i Kosova u EU usko povezana sa dijalogom kojim posreduje EU.

Prema njegovim rečima, ovaj proces treba da se završi pravno obavezujućim, sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa.

Iako je dijalog obnovljen 2023. godine, rekao je da je „umesto da dobije zamah, došlo do pravog niza kriza, od kojih je najozbiljnija bio napad srpskih paravojnih snaga na severu Kosova“.

„Dakle, kada govorimo o perspektivi ovog dijaloga, naravno, pre svega nam je potrebna stabilnost na Kosovu i u Srbiji. Ali Srbija, za razliku od Kosova, koje ima jasnu evropsku orijentaciju, svakako mora da potvrdi ovu vrstu proevropske orijentacije“, rekao je Picula.

Poslanik Evropskog parlamenta rekao je da napad pre dve godine u Banjskoj od strane srpske paravojne formacije, koju je predvodio Milan Radoičić, „predstavlja najozbiljnije kršenje mira na Kosovu“.

Rekao je i da je EP najoštrije osudio počinioce ovog napada i pozvao srpske vlasti da sankcionišu napadače.

„Štaviše, zatražili smo da izveštaji Beograda o napadačima u Banjskoj budu jedan od kriterijuma za potpunu procenu situacije u Srbiji i sposobnosti Beograda da hoda evropskim putem. Kancelarija EU na Kosovu je takođe nedavno saopštila vlastima u Beogradu da očekuje da će počinioci napada u Banjskoj, koji se nalaze u Srbiji, uskoro biti uhapšeni i procesuirani. Nažalost, Beograd i dalje ignoriše zahteve za rešavanje ovog pitanja. Mislim da je ovo opstrukcija očekivanog sudskog procesa i veoma je verovatno da se ovo dešava po nalogu šefa države“, naglasio je.

Govorio je i o odnosu EU sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekavši da je taj odnos bio neopravdan, nekritičan i da Brisel „godinama ignoriše snažne signale jačanja autokratije, korupcije, slabljenja institucija i odbacivanja svih onih fundamentalnih vrednosti na kojima je EU zasnovana“.

„Moram reći da je ranije Srbija, u ovom slučaju Vučić, imala posebnu podršku bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, ali ne samo njene već i nekoliko lidera nekoliko zemalja članica EU. Danas se ovaj izveštaj postepeno menja, a ove nedelje, na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu, glasali smo o Rezoluciji o rastućoj polarizaciji i represiji u Srbiji. Nadam se da će Izveštaj o situaciji u ovoj zemlji, koji je izdala Evropska komisija, a koji će uskoro biti objavljen, ponoviti bar neke od ocena koje je Parlament izneo u ovoj Rezoluciji. Sve ostalo bi bio nastavak uspostavljanja režima koji je u sukobu sa svojim građanima koji zahtevaju promene na putu“, izjavio je.

Picula je dodao da je Brisel već 13 godina uložio mnogo, ne samo svoj politički kapital, kako bi dijalog dostigao svoj konačni cilj.

„Ovo nije samo potpuna normalizacija odnosa između dve države, već i pravna situacija u kojoj će biti jasno da EU, sa svojim sledećim proširenjem, ne dozvoljava prenos nerešenih bilateralnih problema između država i ne pojačava unutrašnju disfunkciju, ako problem ostane nerešen. Po mom mišljenju, bez međusobnog priznanja, evropska perspektiva nije realna ni za jednu zemlju“, kazao je.

Poslanik Evropskog parlamenta je takođe govorio o sporazumu o odbrani između Kosova, Albanije i Hrvatske.

Rekao je da cilj saradnje „nije realizacija bilo kakvog vojnog saveza, već pre svega koordinacija u oblasti odbrane, bezbednosti, posebno u ovim vremenima kada je potrebno više akcija kako bi se osigurao osećaj bezbednosti među građanima“.

„Ove tri zemlje su došle u poziciju da mogu više da urade u ovoj vrsti saradnje, posebno kada je u pitanju bilo kakva zajednička akcija protiv onih koji nude neku vrstu modernizacije u sektoru naoružanja. Nasuprot tome, samo nekoliko dana nakon potpisivanja Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane Kosovo-Albanija-Hrvatska, Srbija i Mađarska su potpisale Strateški sporazum o odbrambenoj saradnji, a predsednik Srbije Vučić je izjavio da veruje da će ovaj sporazum doneti zbližavanje i realizaciju vojnog saveza Srbija - Mađarska. I za razliku od ostale tri zemlje, rekao je da je to vojni savez“, rekao je Picula.