Pljaka: Politička kriza potpuno pomera francusku posvećenost balkanskom pitanju

Predavač na Univerzitetu „Epoka” u Tirani i politički analitičar Armand Pljaka ocenio je da bi region trebalo da bude zabrinut zato što je zbog aktuelne krize u Francuskoj, ali i drugim ključnim državama EU „budućnost Balkana na periferiji njihovih interesa“.

„Trebalo bi da budemo zabrinuti zbog situacije u Francuskoj, uzimajući u obzir naše interese. Čini se da je budućnost Balkana na periferiji interesa ove zemlje. Uzrok su trenutni problemi i jaki izazovi sa kojima se zvanični Pariz suočeva i zbog čega, čini se, kao da potpuno pomeraju francusku posvećenost balkanskom pitanju“, kazao je Pljaka za Kosovo onlajn.

Komentarišući aktuelnu političku krizu u Francuskoj koja je kulminirala smenom premijera ovaj analitičar naglašava da će ključan problem nove vlade biti „definisanje spoljne politike u meri u kojoj je to moguće“. „Znamo da stubovi spoljne politike moraju imati kontinuitet. Svaki novi vladin kabinet ima priliku da redimenzioniše ovu politiku, uvek održavajući tradicionalne prioritete. U tom kontekstu, mislim da će Francuska i Nemačka, koje su glavni duo EU, nastaviti da obraćaju pažnju na dešavanja u našem regionu, i događaje na globalnom nivou, posebno krizu u Ukrajini“, uveren je Pljaka.

Kaže da je Zapadni Balkan u opasnosti poslednjih desetak godina, od „zahuktavanja evroskepticizma i eksponencijalnog rasta radikalno desničarskih grupa“.

„Ono što se trenutno dešava u Francuskoj vidim kao novu šansu koja se daje ovoj zemlji, i našem regionu. Nadam se da će se pozicije nove vlade ojačati i da će se rešiti najneposredniji problemi, poput budžeta ili penzija, tj. unutrašnji problemi“, uveren je ovaj analitičar.

Optimizam zasniva na činjenici da je novi francuski premijer Sebastijan Lekorni bivši ministar odbrane i „kompatibilan sa novim planovima i duhom Natoa“.

„Reč je o planu „reformi za zajedničku odbranu“ zbog suočavanja sa onim što se poznato kao ruska pretnja ili novi globalni poredak. Iskreno se nadam da će Francuska zadržati isti kurs i da naša perspektiva neće biti ugrožena, pa čak može još više biti, tu mislim na ceo region s obzirom da i Albanija, ali i druge zemlje (Zapadnog Balkana) imaju jasan proevropski stav“, smatra Pljaka.

Uzroke krize u Francuskoj delimično objašnjava i jačanjem desničarskih stranaka u Evropi koje nije zaobišlo ni ovu zemlju rastom popularnosti Nacionalnog saveza Mari le Pen.

„Ako se ne pronađe odgovarajuća formula i ako se ne ispune zahtevi radikalnih grupa levice, sindikata i novih protestnih grupa, zemlja bi mogla da ide na prevremene izbore“, upozorava Pljaka.

Kao drugi bitan momenat za dalju sudbinu Francuske ističe predsedničke izbore koji bi po planu trebalo da se održe 2027.

„Predsednički izbori 2027. godine mogli bi doneti veoma veliki šok. Imaćemo novog predsednika, a možda i potpuno drugačiju političku liniju. Ne želim takav scenario pobede radikalnih desničarskih grupa, jer bi to bila veoma loša sudbina za naš region, a još više za Albaniju. Njihovi javni stavovi, u kontinuitetu, bili su blokirajući, a često i crni za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, naglašava Pljaka.

Podseća da Francuska već godinama unazad pati od unutrašnjopolitičke nestabilnosti.

„To nije samo zbog trenutne situacije, već i zbog kontinuiranih kriza koje su se dešavale, posebno u poslednjem mandatu predsednika Makrona. Sećamo se velikih protesta 'žutih prsluka', takođe i načina na koji se protesti dešavaju u Evropi. Sve je to potreslo državu iz temelja, ono što je poznato kao Francuska peta republika, a čije temelje je postavio besmrtni, slavni vođa, general De Gol“, ocenjuje Pljaka.

Imenovanje novog francuskog premijera Sebastiijana Lekornua vidi kao pozitivan korak.

„Ne samo zato što ima dugo iskustvo i bio je deo važne stranke, već su njegova kretanja unutar bivšeg vladinog kabineta bila takva da su mu donela veliku popularnost, posebno među levičarskim grupama i strankama”, zaključuje Pljaka.