Politika: Crvene linije Brisela ne nude statusno rešenje

Bivši ministar inostranih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da zemlje Zapada, koje su priznale nezavisnost Kosova, očekuju od Beograda samo jedno, a to je da to isto uradi, piše beogradski list Politika.

Dogovoru koji bi postigli Beograd i Priština u direktnom dijalogu i kojim bi verovatno bio rešen kosovski Gordijev čvor najviše se protivi Berlin, smatrajući da na pregovaračkom stolu može da bude samo pravno obavezujući sporazum da bi sprečila mogući dogovor koji nije u skladu sa njenim interesima, navodi se u tekstu.

Nemačka je postavila crvene linije u dijalogu dve strane i tim povodom je imenovala slovačkog diplomatu Miroslav Lajčaka, koji vodi pregovore pod okriljem Evropske unije.

Uticaj Berlina

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost kaže da će evropsko posredništvo pod presudnim uticajem Berlina, insistirati na zaključivanju takozvanog sveobuhvatnog obavezujućih sporazuma Beograda i Prištine i to do proleća naredne godine, koliko traje mandat Miroslav Lajčaka.

Na taj način bi Evropska unija dokazala sposobnost za rešavanje krupnih konflikata, a što Vašington pokušava da je ospori čak i kada je u pitanju zapadni Balkan kao svojevrsno unutrašnje dvorište evropskog političkog bloka.

Starović za “Politiku” navodi da je realno očekivati da obnovljeni proces briselskih pregovora rezultira sveobuhvatni sporazumom koji će urediti odnose Beograda i Prištine mnogim sferama, što će omogućiti ekonomski razvoj regiona, njegovo privredno i političko povezivanje sa središtem EU.

“Uz tako postavljeni crvene linije zvaničnog Berlina gotovo je izvesno da će nekakav sporazum Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije biti postignut u narednim mesecima, ali je mala verovatnoća da njime bude rešeno ključno pitanje statusa. To pitanje je u stvarnosti neodvojivo od pitanja teritorije u koje Berlin trenutno nije spreman da ulazi, a teško i da će se nemačka prestonica odlučiti za to da nekim ultimatum on primora Beograd na eksplicitno i implicitno priznanje takozvanog Kosova, sada kada je u Vašingtonu ishodovan  svojevrsni predah od najmanje godinu dana”,  ističe Starović

Takav ishod, doda je, bi mogao biti prihvatljiv za zvanični Beograd i suštinski ne bi bio protivan interesima Prištine.

“Budući da nije u skladu sa maksimalističkim očekivanjima albanske javnosti, na samom Berlinu će kao i na ostalim zapadnim prestonicama biti težište odgovornosti za njegovu primenu na terenu Kosova i Metohije”, dodao je Starović.

A pre nekoliko dana Miroslav Lajčak je podsetio na crvene linije preko kojih Evropska Unija ne želi da pređe.

“Nije u redu reći da šta god dve strane dogovore, nama je to u redu, jer moj mandat kaže da ugao koji treba da postignem u procesu da normalizacija odnosa bude u skladu sa međunarodnim pravom, da bude prihvatljiva članicama Evropske unije i da bi trebalo da smiri situaciju u region”, rekao je Lajčak.

Tim povodom, narodni poslanik Milovan Drecun podseća da je Lajčak rekao da nema rokova za postizanje dogovora i da dogovor treba da bude postignut u skladu sa međunarodnim pravom , pritom ne misli na poštovanje rezolucije 1244 i teritorijalnog integriteta Srbije.

“On podrazumeva da nema nekakve eventualne podele i razgraničenja i da rešenje treba da bude prihvatljivo da za članice Evropske unije, a nije rekao za koje, one koje su priznale ili one koje nisu i da treba da stabilizuje region”, istakao je Drecun.

Dodao je da će biti pokušaja da se nametne i rešavanje političkih pitanja putem priznanja Kosova.

 “Ja sam i Lajčaku poručio da ne gubi vreme, jer Srbija neće ni po koju cenu priznati ovakvu samoproglašenu državu Kosovo i to se videlo i sada u Vašingtonu”, rekao je Drecun.

Bivši ministar inostranih poslova Jugoslavije Vladislav Jovanović zkaže da je problem u tome što zemlje zapada koje su priznale nezavisnost Kosova očekuju od nas samo jedno -da to isto uradimo .

Kaže da je udarna pesnica te politike Nemačka koja preko Evropske unije to traži, a da je Amerika tu da potpomaže.

“Samo Berlin može direktno da nas prozove, jer je naš cilj da uđemo u Evropsku uniju. Uslov je da priznamo Kosovo i to je ono što se skriva iza Išingerove formule o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Moramo i mi da imamo svoju crvenu liniju kojom bi bilo definisano da smo životno zainteresovani da uđemo u Evropsku uniju i to pod istim uslovima kao i druge zemlje, uz poštovanje naših Ustavom definisanih granica”, rekao je Jovanović

Povratak poverenja

Sagovornik “Politike” iz diplomatskih krugova u Prištini navodi da je mišljenje Zapada da ideja o promeni granica neće funkcionisati, ali i da je zadatak Lajčaka velik, jer će morati osim postizanja sporazuma u Briselu i primene tih dokumenata u praksi, da radi na povratku uzajamnog poverenja dve strane, što će biti najteži zadatak.

“Ne treba prisiljavati bilo koju stranu na obavezujuće sporazum ako nema uzajamnog poverenja. Ključno pitanje nije da se nešto potpiše, već da ono što je potpisano mora da bude sprovodivo i da sama ta činjenica pravi razliku”, naveo je sagovornik Politike.

Na pitanje da li je moguće da se na sto vrati razgraničenje, jer Evropska unija objektivno nema šta da ponudi Beogradu, odgovara da Brisel ima važne ekonomske pakete namenjene posle pandemije kovida- 19, a koje bi mogla i Srbija da koristi, kao i da taj iznos neće biti mali.

“Što se tiče ideja o promeni granica, nema nijednog primera u istoriji kada su promena granica ili razmena teritorija omogućile trajni mir i normalizaciju među bivšim neprijateljima. Promena granica može dodatno zakomplikovati situaciju i predstavljati pretnju po stabilnost u regionu i brza rešenja ne donose dugoročnu stabilnost”, naveo je sagovornik “Politike”.

Nemanja Starović kaže da razgovore treba posmatrati kroz prizmu sveprisutnog rivalstva među transatlantskim partnerima, postizanje nekakvog sporazume Beograda i Prištine će predstavljati imperativ za zvanični Berlin, a mogućnost propasti pregovora, prvu crvenu liniju za koju centralna država EU neće dozvoliti da bude pregažena.

“Nemačka će se na onom pregovaračkom koloseku kojim upravlja držati odavno postavljenih okvira po kojima nije dozvoljen povratak na stanje koje postojalo pre 1999. Godine, odnosno povratak Kosova i Metohije u državno pravni poredak Srbije, podela teritorije u bilo kom vidu, ali ni pripajanje Kosova nekoj od susednih država”, ocenio je Starović.

Navodi da se tu u potpunosti uklapa u koncept integracije kroz fragmentaciju na kojem Berlin insistira, kako unutar same Evropske unije da se brojne razvojne politike spuštaju nacionalnog na regionalni nivo, tako i prema područjima poput Zapadnog Balkana na kojima postoji snažna projekcija nemačkog prisustva.

“Nemačka će insistirati na održavanju postojećeg poretka i neće dozvoliti nikakva rešenja koja bi u budućnosti vodila ka nekakvom ukrupnivanju, bilo da je reč o takozvani velikoj Albaniji ili povratku dela srpskog etničkog prostora pod suverenitet zvaničnog Beograda”, zaključio je Nemanja Starović.