Politika: Ekonomija razbija politički pritisak

Ekonomsko povezivanje i uklanjanje trgovinskih barijera biće teme sastanka delegacija Beograda i Prištine koji će 4. septembra biti organizovan u Beloj kući, piše Politika. 

Kako javlja "Politika" na stolu će biti i infrastrukturni projekti teški više stotina miliona evra.

Na kraju dijaloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Abdulaha Hotija uz posredovanje Ričarda Grenela, moguće je da bude potpisano pismo o namerama koje bi moglo udariti čvrste temelje nastavku dijaloga.

Taj dogovor predstavljao bi korak ka stvaranju ekonomske unije i nadovezao bi se na inicijativu “mali Šengen", čija je osnovna zamisao stvaranje regionalne ekonomske zone što je dogovoreno u okviru Berlinskog procesa.

Ahilova peta mogućeg dogovora je njihova primena, jer kosovski pregovarači imaju veoma pulsnu, nestabilnu, političku situaciju i pitanje je da li bi njihov potpis bio još jedan u nizu sporazuma koje je Priština ratifikovala a nije realizovala.

Susret u Vašingtonu je najpre bio planiran za 2. septembar ali su se u petak pojavile informacije da bi on mogao biti odložen a tu mogućnost nije isključio ni Aleksandar Vučić koji je dodao da kad god da bude sastanka i gde god nema šanse za potpisivanje priznanja Kosova ni pod kojim uslovima.

Dan kasnije predsednik Srbije potvrdio je da je razgovor pomeren zbog mogućnosti da se ukoliko se postigne nešto pojavi i predsednik SAD-a Donald Tramp.

Ukazao je da Tramp ima bolju politiku prema Srbiji nego prethodne administracije. Takozvane pregovore o svim ključnim pitanjima za postizanje onoga što smo pre 10 godina započeli o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa a ne priznanju međutim vodimo pod okriljem Brisela. Ovo u Vašingtonu mora biti nešto drugo. Verujem i nadam se da će biti ekonomske teme kazao je Vučić za TV Prva.

A Trampov specijalni izaslanik za dijalog Ričard Grenel pre susreta političkih predstavnika Beograda i Prištine koji je prvobitno bio zakazan za 27. jun a koji je otkazan zbog podizanja optužnice protiv Hašima Tačija najavio je da je na "agendi osnivanje ekonomske zone po ugledu na kineski Šenžen.

U međuvremenu kosovski Albanci su za domaću upotrebu najavili da će u SAD biti potpisan pravno obavezujući sporazum na šta je predsednik Vučić rekao da ako to očekuju u Vašingtonu onda je bolje da ne troše kerozin i ponovo ponovio da će na dnevnom redu biti ekonomske teme. 

Diplomata Zoran Milivojević za “Politiku” objašnjava da očekuje na sastanku u Vašingtonu kontinuitet onoga čime je američka administracija nastupala i što je omogućilo nastavak razgovora.

Navodi da, bez SAD ne može doći do rešenja i da administracija predsednika Trampa nije odustala od toga da i dalje učestvuje u dijalogu na platformi na kojoj se svojevremeno i počelo odnosno od ekonomskog paketa.

To podrazumeva i jedan pragmatičan prilaz jer je jasno da se o statusnim i krupnim političkim pitanjima ne može razgovarati ukoliko Amerikanci žele da naprave bilo kakav rezultat i da stvore pogodan ambijent za dijalog, moraju da idu u susret onome što je moguće.

"To se pre svega odnosi na normalizaciju i životna pitanja u prvom redu ekonomske teme koje se tiču slobodnog protoka roba i ljudi, kapitala i ideja. To je američki prilaz. Drugi razlog zašto SAD ne odustaju jeste to što su upravo oni omogućili nastavak dijaloga. Ambasador Grenel učinio je neophodno i doprineo da bude ukinuta trgovinska barijera a u toj nameri je oborio dve kosovske vlade - Haradinajevu, koja je uvela takse i Kurtijevu koja je manipulisati merama. U takvim uslovima dijalog nije bio moguć. Očigledno je da ova administracija hoće da postigne konkretan rezultat," kaže Milivojević i dodaje da se razgovor u Beloj i kući nadovezuje na ideju "mini-Šengen" a od nastavka dijaloga može se očekivati osim priče o avionskom i železničkom saobraćaju i još neki ekonomski paket što bi odgovaralo svim stranama i uklopila bi se u pragmatičan prilaz koji podrazumeva životna pitanja i podizanje standarda.

U to se uklapa u probleme koji su nastali posle pandemije kao što je porast socijalnih tenzija, suština američkog prilaza je poboljšanje ekonomske situacije stvaranjem povoljnog ambijenta u ekonomiji.

"Time se relaksiraju i politički odnosi, smanjuju se tenzije na nižem nivou i stvara se ambijent koji pogoduje političkoj atmosferi što je menadžerski i ekonomski pristup Trampa koji tako posmatra i globalne odnose. Oni daju do znanja Evropljanima, Rusima i Kinezima da im sigurno neće prepustiti ovaj region. Sutra čak i ako Bajden pobedi SAD neće prepustiti jer se radi o jednom od pitanja gde se  sučeljavanje globalni interesi", naglašava Milivojević i navodi da će se ceo proces završiti u Savetu bezbednosti UN.

Predrag Rajić iz Centra za društvene društvenu stabilnost za “Politiku” kaže da se Amerikanci u principu trude da svaki problem sagledaju kroz prizmu drugog trajanja.

“Ukoliko u nekom periodu naprave pomak oni to smatraju uspehom svoj administracije, manje su skloni da jedan problem ukoliko se taloži decenijama ili vekovima kao što je tu slučaju s Kosovom pokušaju da reše u kratkom roku od nekoliko meseci i to je ispravan pristup. Objektivno na problemu koji postoji na Kosovu između Srba i Albanaca treba raditi ali bez unapred datog roka za rešavanje",  kaže Rajić.

Očekuje da će Grenel težiti onome što može da se dogovori i realizuje u narednom periodu kako bi svom šefu Trampu isporučio određeni rezultat.

"Ne insistirajući na političkim rešenjima pokušaće da ponovo dođe do nekog dela kao što je uspeo u vezi obnavljanja avionskog i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine a verovatno će insistirati na nastavku izgradnje autoputa Niš-Priština što je dogovoreno u Berlinu. Od tog dogovora korist mogu imati iz Srbije i kosovski Albanci i to može da utiče na život građana na terenu na Kosovu. Korist će imati i američke kompanije koje će dobiti poslove u izgradnji infrastrukture", objasnio je Rajić.

Ukoliko dođe do potpisivanja nekog sporazuma u Beloj kući Rajić očekuje da će to biti predstavljeno domaćoj američkoj javnosti kao spoljnopolitički uspeh što bi moglo doprineti da Tramp pobedi na novemberskim predsedničkim izborima.

"Videli smo kako je predstavio uspostavljanje diplomatskih odnosa između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela za šta je zaslužan Kušner. Na sličan  način postoji želja da se stvori rezultati u ovom delu sveta. Ali  daleko od toga da bi određeni pomak u pregovorima Srba i Albanaca značio braz i sveobuhvatan trajan dogovor", zaključuje Rajić.