Pomen nevino stradalima u selu Dojnice kraj Prizrena: Simbol stradanja srpskog naroda

U hramu Svetog Đorđa u Prizrenu danas je održan pomen nevino stradalim meštanima sela Dojnice kraj Prizrena 27. juna 1999. godine. Parastos su služili Iguman manastira Sv Arhangeli Mihailo, protosinđel Isidor i paroh prizrenski Jovan Radić.

Pripadnici OVK kidnapovali su i ubili 17 meštana sela Dojnice kraj Prizrena 27. juna 1999. godine. Među nestalima bilo je i devet starijih žena. Tela ubijenih, 16 Srba i jednog Bošnjaka do dan danas nisu pronađena.

Iguman manastira Sv. Arhangela kod Prizrena Mihailo je nakon održanog pomena kazao da iako i danas ne znamo gde su tela ubijenih u Dojnicima, oni su živi u Gospodu.

„Ovo je pomen za duše njihove, jer nažalost ne znamo ni gde su im tela, gde su sahranjeni i gde su im mošti, ali znamo da svi oni koji veruju u Gospoda i u vaskrsenje znaju da nije Bog, Bog mrtvih nego Bog živih, i da su svi oni živi u Gospodu. Ovo naše vreme i breme nas hrišćana u ovom svetu koje nam je Gospod odredio je upravo takvo da se pokazujemo kao hrišćani i da svoju veru nosimo i njome se ponosimo. Svako od nas koji je dobio blagodat da bude hrišćanin, vernik ili sveštenik ili nešto drugo u crkvi, dobio je to kao dar Božiji, a kada smo svesni dara Božijeg onda se trudimo da taj dar nosimo, i da se njime služimo po zapovesti Gospodnjoj“, kazao je iguman Mihailo.

Pomenu je prisustvovala i pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić koja je kazala da ovaj datum nije samo tragedija jedne porodice, već je simbol stradanja svih Prizrenaca, simbol stradanja srpskog naroda.

„U godini 365 dana nisu dovoljna za srpski narod da obeležimo sva stradanja posebno u periodu 1998. i 1999. godine. Gotovo svakodnevno su se dešavali pojedinačni i masovni zločini i to je svakodnevnica koju smo živeli. Danas se ovde u Prizrenu u crkvi Sv. Đorđa sećamo stradalih meštana sela Dojnice, 17 nevino stradalih žrtava među kojima je bilo devet starijih žena kojima se nakon kidnapovanja, mučenja i silovanja gubi svaki trag. Do danas posmrtni ostaci nisu pronađeni, i ovaj datum nije samo tragedija jedne porodice, ovaj datum je simbol stradanja svih Prizrenaca, simbol stradanja srpskog naroda, i eparhija raško-prizrenska u saradnji sa Kancelarijom za KiM, Komisijom za nestala lica od danas pa svake naredne godine obeležavaćemo stradanje meštana sela Dojnice“, kazala je Parlić.

Kazala je da u danima kada se na Kosovu sklanjaju spomenici srpskih mučenika, kao što je nedavno bio slučaj u Gračanici, veruje da će doći dan kada će svaka kosovsko metohijska žrtva dobiti dostojan pokop i označen grob.

„Sutra uoči najvećeg praznika Srbije Vidovdana majke stradalih kosovsko metohijskih mučenika svojim rukama su izvezle božur i darivale ga Srbiji kao podsećanje na najveći praznik, i na nevino prolivenu krv njihove dece, i sutra ćemo na Vidovdan svi nositi ovaj božur u znak sećanja  i na Kosovsku bitku i na sve naše novomučenike, računajući i naše Dojničane. Neka je večna slava i pomen i daće Gospod Bog da će doći dan kada ćemo se okupiti da ih dostojno sahranimo kako nalažu naši pravoslavni običaji. Ono što je najbolnije je da se ovaj zločin kao i svi zločini nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma dogodio na očigled 50.000 pripadnika međunarodnih snaga koji su nemo posmatrali i ćutali dok je pravda tonula u pepelu i krvi, i upravo iz te krvi je iznikao ovaj cvet koji su majke, sestre naših kosovskometohijskih mučenika svojim rukama izvezle, suzom zalile kao sećanje na sve nevino stradale mučenika“, kazala je Parlić.

Bojan Arbutina, direktor Muzeja žrtava genocida, rekao je da je veoma bitno što su se po prvi put okupili ovde i na taj način sačuvali sećanje na sve stradale u selu Dojnice.

„Uoči Vidovdana ovde u sabornom hramu crkve Svetog Đorđa u Prizrenu okupili smo se zahvaljujući eparhiji raško-prizrenskoj i Kancelariji za KiM da obeležimo jedan u nizu zločina koji su počinjeni ovde nad srpskim stanovništvom na prostoru Kosova i Metohije tokom devedesetih godina, ali kada pogledamo istorijske procese videćemo da su naši stradalnici na ovom prostoru stradali tokom vekova i kao što je gospođa Parlić rekla od Kosovskog boja pa sve do 2025. godine, ovo mesto i ovi prostori su natopljeni našom krvlju i ta krv je naša opomena i zavet da čuvamo sećanje na naše stradale. I upravo iz tog razloga izuzetno je bitno što smo po prvi put obeležili zločin u selu Dojnice ovde u Prizrenu kako bi se prisetili, naučili i opomenuli sami sebe na te strašne dane, na te strašne zločine i kako bi smo podigli svest o tome šta se dešavalo na prostoru KiM tokom devedesetih godina a naročito 1998. i 1999. godine, i zato smo mi kao predstavnici Muzeja žrtava genocida ovde uoči Vidovdana organizovali nekoliko programskih aktivnosti i u Osojanu, Goraždevcu, Orahovcu, danas smo ovde u Prizrenu kako bismo upravo kao što sam rekao podigli svest o našem stradanju i očuvali od zaborava sve naše nevino postradale pretke“, rekao je Arbutina.

Istoričar Nemanja Dimitrijević ističe da svaka žrtva zaslužuje pomen i žaljenje, a svaki zločin zaslužuje presudu.

„Okupili smo se danas u Prizrenu u bolu prema svim našim stradalima, okupili smo se danas da obeležimo 26. godina od stradanja sedamnaestoro naših sugrađana, sunarodnika, 16 Srba i jednog Bošnjaka koji su nevino stradali.  Dana 26. juna 1999. godine u prepodnevnim časovima naoružana grupa Albanaca upala je u selo Dojnice kraj Prizrena i kidnapovala 17 naših sugrađana, selo je ubrzo spaljeno a njihove sudbine su završile tragično, oni su ubijeni. Danas pamtimo samo njihova imena i prezimena, u pitanju su članovi porodice Antić, Spasić, Radivojević, Stefanović, Stojković i drugi. Njihova tela, posmrtni ostaci još uvek nisu pronađeni, zločinci nisu kažnjeni. Svaka žrtva zaslužuje pomen i žaljenje a svaki zločin zaslužuje presudu. Važno je da se svakoga dana okupljamo na pomenima i parastosima svim našim žrtvama da obeležavamo njihova stradanja, važno je da razvijemo kulturu sećanja na sve naše stradale jer samo tako nećemo zaboraviti da su na ovim prostorima živeli Srbi i samo tako možemo opstati kao narod i nacija na prostoru KiM“, zaključio je on.