Portal Saveta bezbednosti o Izveštaju Unmika: Mali napredak u primeni sporazuma Beograda i Prištine

Uoči današnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će biti predstavljen novi šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, portal Saveta bezbednosti (SCR) ukazao je da se u izveštaju može primetiti da je u tom periodu postignut mali napredak u primeni sporazuma između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Dodaju da se očekuje da na sednici pojedine članice SB UN pozovu na reviziju Misije Unmik, čemu bi se usprotivila Rusija.

Portal Saveta bezbednosti (SCR), čija je misija da unapredi transparentnost i efikasnost SB UN, ne zauzimajući stavove o pitanjima koje to telo razmatra, nastoji da učini dostupnim blagovremene i uravnotežene informacije o aktivnostima Saveta i njegovih pomoćnih tela.

Navode da će šefica Unmika Karolin Zijade, koja će predstaviti Izveštaj, verovatno istaći ključna politička i bezbednosna dešavanja na Kosovu tokom perioda obuhvaćenog izveštajem generalnog sekretara i da „može primetiti da je u tom vremenskom roku postignut mali napredak u primeni sporazuma između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije (EU)“.

Ističe se i da se u izveštaju ukazuje da su, pošto je dijalog uz posredovanje EU „nastavio da stagnira“, kosovske vlasti „preduzele niz akcija koje su uticale na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih nevećinskih zajednica“.

Dok je Priština tvrdila da su ove akcije imale za cilj sprovođenje vladavine prava i da nisu bile posebno usmerene na kosovske Srbe, u izveštaju se navodi da „svaki put kada su kosovske vlasti sprovele meru koja nije bila konsultovana i dogovorena sa predstavnicima kosovskih Srba i u Dijalogu Beograda i Prištine, mnogi kosovski Srbi su ga doživljavali kao antagonistički”.

Dodaju da se u Izveštaju primećuje da je uredba Centralne banke Kosova koja određuje evro kao jedinu legalnu valutu za gotovinske transakcije „nastavila da utiče na ekonomska i socijalna prava kosovskih Srba i drugih nevećinskih zajednica, posebno kosovskih Roma“, uz podsećanje da je EU 15. maja saopštila da Beograd i Priština nisu uspeli da postignu kompromis o ovom pitanju tokom trilateralnog sastanka.

Portal navodi da je kasnije u maju kosovska policija sprovela operacije usmerene na bankarske objekte na severu Kosova. Oni su 20. maja zatvorili šest poslovnica Banke poštanske štedionice u četiri severne opštine, navodeći da ove institucije „posluju protivzakonito“ i da je cilj akcije „uspostavljanje reda i zakona“.

„Prema izveštaju generalnog sekretara, pogođeni stanovnici sada moraju da pređu administrativnu graničnu liniju da bi imali pristup svojim platama, penzijama i socijalnoj pomoći koju obezbeđuje Vlada Srbije. EU je 21. maja policijsku operaciju nazvala ’eskalirajućom’ i kontradiktornom ’duhu normalizacije’. Zijade je 31. maja naglasila važnost izbegavanja ’jednostranih akcija koje bi mogle da povećaju tenzije, ugroze stabilnost i potkopaju poverenje među zajednicama’“, podseća ovaj portal.

Povodom činjenice da su kosovske vlasti zatvorile nekoliko institucija koje finansira Srbija - 5. avgusta svih devet kancelarija srpske nacionalne poštanske službe na severu Kosova, zbog sumnje u neadekvatne dozvole i registraciju, u Izveštaju Unmika se primećuje da su ta zatvaranja „prerezala ključne finansijske i poštanske usluge za stanovnike“, što je uticalo na transfer novca, plaćanja za srpske institucije kao što su obrazovanje i zdravstvo, raspodelu računa za komunalije i isplatu socijalnih davanja.

Ovaj potez je izazvao kritike međunarodnih zajednice, uključujući EU, UN i SAD.

Portal dalje podseća da je Kosovska policija 30. avgusta zatvorila četiri preostale opštinske kancelarije i regionalnu kancelariju koju vodi Vlada Srbije, opisujući ih kao „nelegalne strukture koje deluju „kršeći ustavni pravni poredak”.

Te akcije su ponovo naišle na međunarodnu kritiku, pa je EU naglasila da je operacija dovela u opasnost „krhku bezbednosnu situaciju na terenu“ i napomenula da je Misija Euleksa raspoređena da nadgleda izvođenje operacije, dok su SAD izrazile razočarenje „nekoordinisanim akcijama“ koje su preduzele kosovske vlasti i upozorile da takve akcije „izlažu građane Kosova i vojnike (kosovskih snaga) u većem riziku, nepotrebno eskaliraju regionalne tenzije i podrivaju reputaciju Kosova kao pouzdanog međunarodnog partnera“ .

„Zijade je tada istakla da takve akcije „podrivaju napore da se konsoliduje poverenje između različitih zajednica i da se održi bezbednost, stabilnost i mir“. Možda će ponoviti ove poruke na sutrašnjem sastanku“, dodaje portal Saveta bezbednosti.

Navode da će nekoliko članova SB UN verovatno naglasiti potrebu da strane daju prioritet deeskalaciji, uzdrže se od jednostranih mera i ponovo se angažuju u dijalogu uz posredovanje EU koji ima za cilj normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Ukazuju i da su duboke podele među stalnim članicama Saveta bezbednosti nastavile da „boje“ razmatranje Izveštaja od strane Saveta, te da Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i imaju tendenciju da podržavaju Prištinu, dok Kina i Rusija ne priznaju njenu nezavisnost i snažno podržavaju stav Beograda, pozivajući na puno poštovanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Srbije.

Dodaju i da većina članova Saveta podržava dijalog koji vodi EU, ali da je Rusija izrazila kritiku Ohridskog sporazuma i Aneksa za njegovu implementaciju.

Podseća se da je tokom sednice Saveta bezbednosti 22. aprila o Kosovu Rusija optužila EU i SAD da vrše pritisak na Beograd da „defakto“ prizna Kosovo, da su ignorisali Briselske sporazume iz 2013. i 2015. u korist nametanja „usmenog, nepotpisanog“ Ohridskog sporazuma i njegovog Aneksa.

Portal navodi i da se očekuje da će članovi Saveta naglasiti važnost rada Unmika na negovanju poverenja između zajednica, promovisanju ljudskih prava i vladavine prava i podršci napretku ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Međutim, neki članovi mogu istaći da se situacija na Kosovu značajno promenila od osnivanja Unmika 1999. Od ovih članica se očekuje da pozovu na stratešku reviziju misije, a neki pozivaju Savet bezbednosti da odredi krajnji datum misije. Nasuprot tome, Rusija će se verovatno protiviti bilo kakvim promenama Unmikovog mandata, osoblja ili budžeta, tvrdeći da je misija i dalje neophodna“, zaključuje se u analizi Portala saveta bezbednosti.