Poslednji saziv kosovske skupštine usvojio najmanje zakona od svih prethodnih

Sedmi saziv kosovske skupštine neće biti upamćen samo po tome što je najkraće trajao, već i zbog toga što je usvojio najmanje zakona – samo 17, prenosi Koha.

Ovaj broj usvojenih zakona je znatno manji u odnosu na zakone koji su izglasani u svakom od šest prethodnih zakonodavnih tela.

U prva dva mandata broj usvojenih zakona u Skupštini popeo se na oko 100, a u svakom od sledeća dva mandata doneto je preko 200 zakona. U petom mandatu usvojeno je 115 zakona, a u šestom 109.

Artan Murati, savetnik predsednice Vjose Osmanija, smatra da problem neefikasnosti kosovske skupštine leži u vladajućoj koaliciji.

"Glavni problem u usvajanju zakona leži upravo u nedostatku parlamentarne većine od strane vladajuće koalicije. Svi zakoni koji su usvojeni, bilo da su to međunarodni sporazumi, čak i najjednostavniji zakoni, doneti su glasanjem subjekata koji su bili u opoziciji ili poslanika koji nisu bili deo vladajuće koalicije”, kaže Murati.

On je pohvalio rad predsednice Vjose Osmani.

„Pod vođstvom predsednika Skupštine Vjose Osmani, ove godine, odnosno u kalendarskoj 2020. godini, realizovan je najveći broj plenarnih sednica, realizovan je najveći broj sastanaka Predsedništva Skupštine“, rekao je Murati.

U civilnom društvu kažu da krhkost koalicija onemogućava Skupštinu da pravilno ispuni svoju misiju.

„Obično su u stvari parlamentarne većine krhke u pogledu broja poslanika koje imaju, glavni razlozi zbog kojih Skupština dosledno ne uspeva da usvoji više od trećine zakonodavnog dnevnog reda“, rekao je Eugen Cakoli, istraživač na Demokratskom institutu Kosova.

Na kraju godine, Skupština je održala sednicu na kojoj je odobrila budžet i dva međunarodna ugovora o zajmu.

Osmani je nagovestila da će to biti poslednja sednica ovog zakonodavnog tela, jer će vanredni izbori biti raspisani nakon što Ustavni sud objavi potpunu presudu o nepravilnosti prilikom izbora aktuelne vlasti.

Na osnovu skupštinskog dokumenta, u toku je razmatranje 35 nacrta zakona i proceduralno se moraju vratiti predlagačima.

Cakoli je rekao da će to dodatno otežati rad novom zakonodavnom telu.

„Oni će takođe naplatiti naredno zakonodavno telo za njihovo preispitivanje, jer su većinu njih možda pokrenuli poslanici, ali neke od njih je donela i izvršna vlast“, ​​rekao je on.

Sedmo zakonodavno telo stvorilo je dve vlade. Kurtijeva vlada imala je konsolidovanu većinu, ali je poražena zahtevom za izglasavanje nepoverenja. A, Hotijeva vlada, koja ga je nasledila, ima problema sa brojevima u Skupštini od prvog dana rada.