Analitičari: Postizborna tišina u DPK - taktika ili posledica razočaranja

Demokratsku partiju Kosova je nakon izbora „obavila tišina“, ocenjuju poznavaoci političkih prilika koji ukazuju da za to postoje dva moguća objašnjenja – ili je reč o taktici ili su razočarani, prenosi Koha.

Analitičari primećuju da su od izbornog dana javni nastupi i izjave predstavnika DPK bili retki, dok su ostale tri parlamentarne stranke iznele stavove o tome kako vide izlazak iz institucionalne blokade i izbor predsednika Kosova.

Prema rečima Basrija Muje, ovakvo pozicioniranje DPK nakon izbora je strateško, jer je fokus u ovom trenutku na odnosima između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Ipak, prema njegovom mišljenju, sporazum između prve i druge stranke po broju glasova doneo bi veću stabilnost.

„Čini se da DPK čeka strateški trenutak. S jedne strane gradi opozicioni profil i prati razvoj događaja, a s druge sam uveren da se priprema za slučaj da joj se pruži prilika da bude deo pregovora o podeli vlasti. Siguran sam da su spremni i da će reagovati ukoliko se takva mogućnost pojavi“, rekao je Muja.

Na izborima je DPK osvojila drugo mesto, pa će imati 22 poslanička mesta u parlamentu. Uprkos tome, DPK je jedina opoziciona stranka koja je u odnosu na izbore održane 28. decembra izgubila deo biračke podrške.

Analitičar Dritero Arifi smatra da je postizborna tišina u DPK odraz uzastopnih izbornih poraza.

„Stranka je, kako bi izbegla unutrašnje probleme, ali i da ne bi javno govorila o mogućem budućem partneru – Samoopredeljenju – izabrala ćutanje. Ćutanje je prihvatanje poraza i svojevrsno povlačenje, jer kada ćutite, na neki način prihvatate sve što govori Samoopredeljenje. A Samoopredeljenje u ovom slučaju jeste u pravu – izbori nisu doneli rešenje“, rekao je Arifi.

Prema njegovim rečima, u DPK ne znaju kako da odgovore na političke narative koje kreira Samoopredeljenje.

„Ideja je da uvek morate biti aktivni. Ako niste aktivni, niste ni politički faktor. Na neki način sami su sebe marginalizovali. Da su bili aktivni, sa idejama i vizijom razvoja, mogli su da kažu: u ovim tačkama možemo da sarađujemo. Nije reč o jednoj, već o četiri ili pet važnih sadržinskih tačaka koje bi mogle da budu osnova buduće vlade ili dogovora o izboru predsednika“, rekao je Arifi.

Koha je zatražila odgovor od zvaničnika DPK-a, ali bez uspeha.

Dan nakon izbora, predsednik DPK Bedri Hamza rekao je na konferenciji za novinare da njegova stranka nema „crvene linije“ ni prema jednoj političkoj partiji i izrazio stav da bi pre formiranja novih institucija trebalo postići paketni politički dogovor koji bi obuhvatio izbor sve tri najviše institucije.