Povodom 18. godišnjice proglašenja nezavisnosti održan prijem, domaćini Osmani, Kurti i Hadžiju

Kosovska predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednica parlamenta u Prištini Aljbuljena Hadžiju bili su danas domaćini prijema, organizovanog povodom 18. godišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova, prenosi Ekonomija onlajn.

Prijemu su prisustvovali predstavnici stranaka i kosovskih institucija, a predsednica Osmani je poručila da „godine koje Kosovo danas puni – 18, simbolizuju zrelost, odgovornost i veru u budućnost koju grade zajedno“. 

„Danas naša Republika puni 18 godina, godine koje simbolizuju zrelost, odgovornost i veru u budućnost koju gradimo zajedno. Znamo da naša istorija nije samo priča o prošlosti, već putovanje koje se nastavlja, poglavlje koje svakodnevno pišu naši građani. Rame uz rame sa našim saveznicima i sa punom verom u naše snage, nastavićemo da gradimo još jaču, još pravedniju, još prosperitetniju Republiku za svakog našeg građanina. Držimo uvek visoko zastavu naše Republike i pokažimo svetu da je Kosovo priča koja nastavlja da inspiriše, zemlja slobodnih ljudi, istrajnosti i večne ljubavi prema slobodi“, naglasila je Osmani. 

Kako prenosi Ekonomija onlajn, Kurti je rekao da 18. godišnjica nezavisnosti zatiče Kosovo jačim nego ikad i istakao ulogu žrtve onih koji su doneli slobodu. 

„Osamnaesta godišnjica nezavisnosti zatiče Republiku u jačem stanju nego ikad i spremnu za putovanje koje je čeka, sa više odgovornosti, ali i sa više samopouzdanja. Nezavisnost, iako stara 18 godina, jedan je od onih retkih slučajeva kada mladost prati mudrost. Iza države Kosovo su prethodne hiljade godina našeg postojanja kao naroda i stotine kao nacije, kao i duga mirna bitka, koja je sačuvala naš identitet“, rekao je Kurti. 

Kako je dodao, pre proglašenja nezavisnosti, „kosovska državnost“ je postojala u mnogim oblicima: u imenima dece, u redovima knjiga i aktivnostima sa obe strane Atlantika. 

„Postojala je u ponosu koji imamo i u pozivu na opšte dobro. Stoga, u prve godine državne zrelosti ulazimo sa dugom istorijom mira, dugom koliko i sama Evropa. U ovih 18 godina imali smo osnivački čin: prvi put smo imali priliku da sami odlučujemo o našoj kulturi, identitetu, volji i pravima. Naša sloboda je dobila pravu infrastrukturu da se transformiše u napredak“, naveo je kosovski premijer 

Istakao je da je, uprkos teškoćama, Kosovo preživelo, sa velikim i otvorenim srcem, čuvajući duhovnu velikodušnost i spremnost da krene napred: zahtevajući odgovornost ali nikada osvetu, odlučujući da živi u jedinstvu sa međuverskom i multietničkom koegzistencijom. 

„U skoro celom svetu, zakon vam daje odgovornost sa 18 godina i slobodu da sami odlučujete o svojoj sudbini, sa punom sposobnošću za delovanje. Sa 18 godina Kosovo takođe ima jaku institucionalnu stabilnost. Po drugi put imamo stabilnu vladu, sa neophodnom podrškom naroda da ispuni puni četvorogodišnji mandat i da pokrene duboke reforme u svim oblastima upravljanja. Odrastanje i dodavanje godina je privilegija, jer je dragoceno razvijati se“, rekao je Kurti.

Aljbuljena Hadžiju je navela da je kosovska nezavisnost istorijski čin koji je krunisan vekovnim naporima albanskog naroda za slobodu, jednakost i samoopredeljenje. 

„Nezavisnost Kosova je rezultat dugog i teškog puta, žrtvovanja, organizacije, mobilizacije i, što je najvažnije, naše volje kao naroda. Istorija Kosova je istorija otpora: otpora protiv poricanja, protiv nepravde i protiv nasilja. Narod Kosova se suočio sa sistematskim ugnjetavanjem, diskriminacijom i organizovanim nasiljem. Pravo na obrazovanje, na rad i na jednaku zastupljenost je uskraćeno. Međutim, težnje za slobodom i državnošću nikada nisu izbledele“, rekla je Hadžiju. 

U mračnim vremenima, kako je dodala, glas nacionalne savesti bio je oličen u istaknutim ličnostima poput Adema Demaćija, simbola političkog otpora, žrtve i nepokolebljivog otpora za slobodu, koji je ideal slobodnog Kosova održavao živim kroz decenije zatvora. 

„Albanska dijaspora bila je neodvojivi deo ovog otpora. Ona je dokazala da veza sa domovinom ne poznaje granice. Devedesete godine prošlog veka obeležile su posebno poglavlje u našem nacionalnom otporu. Mirni otpor građana Kosova, izražen kroz društveno organizovanje, izgradnju paralelnih institucija, narodne proteste i studentski pokret, dokazao je političku i moralnu zrelost društva koje je težilo slobodi“, navela je. 

Hadžiju je dodala da se danas sećaju i predsednika Ibrahima Rugove koga, kako je navela, karakteriše moralni legitimitet i posvećenost mirnom rešenju. 

„Ali, kada se nasilje pojačalo i pravo na život bilo ugroženo, rodio se oružani otpor kao istorijska nužnost. Oslobodilački rat Kosova postao je simbol uzvišene žrtve za slobodu. Na čelu ove borbe stoji amblematična figura Adema Jašarija, koji je zajedno sa svojom porodicom u Prekazu napisao najslavniju i najbolniju stranicu naše moderne istorije, postajući temelj slobode Kosova“, kazala je. 

Kako je naglasila, taj temelj se danas stavlja na probu. 

„Proces koji se vodi protiv bivših vođa OVK u Specijalnom sudu dotakao je našu kolektivnu svest i same temelje na kojima počiva naša sloboda. U ovom trenutku imamo odgovornost da se ujedinimo kao narod, kao institucije i kao država, braneći našu istorijsku istinu i dostojanstvo našeg oslobodilačkog rata. Jer naš rat nije bio projekat stranke ili regiona; to je bila volja naroda da živi slobodno - odgovor na nepravdu, poricanje i nasilje. Nezavisnost Kosova je stvarnost i ta stvarnost stoji izvan svakog testa“, navela je predsednica Skupštine Kosova.