Pregled 2024: Koji evropski lideri su ojačali, a koji propali?

Godinu koja je na izmaku obeležilo je više političkih šokova u Evropi. Neki lideri EU tokom 2024. godine iskoristili su globalne izazove i ojačali, dok su drugi propali, piše Juronjuz.

Izbori od Pariza do Bukurešta, rat koji je u toku, ekonomija koja i dalje razočarava i šokantna pobeda Donalda Trampa na američkim izborima izazivaju produženu političku glavobolju.

Neki političari su to uspeli da iskoriste u svoju korist i ostvare uticaj na briselsku mašinu – dok su drugi ostali u nedoumici.

POBEDNICI

Donald Tusk - Odbijanje

Poljska, dugo problematično dete EU, vratila se u „modu“ pod vođstvom Donalda Tuska.  

Vodeći član Evropske narodne partije kojoj pripada i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, Tusk je blisko povezan sa Briselom po ključnom pitanju Ukrajine. On je takođe obećao da će svoju zemlju vratiti u okrilje nakon što je Partija prava i pravde podigla uzbunu u EU svojim reformama pravosuđa.  

On nije imun na domaće tenzije: njegovi desničarski rivali su pali u anketama otkako su „zbrisani“ sa vlasti u decembru 2023. godine, ali i dalje ga hvataju za petama.  

Uprkos toj izbornoj pretnji, ili možda zbog nje, uspeo je da ostvari značajan uticaj u Briselu. 

Jedna od prvih akcija nove Komisije, samo nekoliko dana nakon što je stupila na dužnost, bila je davanje zelenog svjetla Tuskovom kontroverznom planu da suspenduje pravila o azilu i efektivno dozvoli odbijanje migranata. 

Pedro Sančez influencer iz Brisela 

Iako sa druge strane političkog spektra, španski premijer, pored Tuska, izgleda kao jedan od stabilnijih evropskih centarističkih lidera. Sve je relativno.  

U celini, birači su na junskim izborima za EU ​​dali poruku protiv establišmenta, ali su njegovu dvadesetočlanu delegaciju poslanika EP uglavnom ostavili netaknutom. Uprkos tome što je na vlasti od 2018, njegova delegacija je i dalje jedna od najvećih snaga u parlamentarnoj uticajnoj socijalističkoj grupaciji. 

Uspeo je da to transformiše u uticaj Brisela. Nakon što je njegova ministarka finansija Nadia Calvino dobila najviši posao u Evropskoj investicionoj banci 2023. godine, on je takođe pregovarao o jednom od najtraženijih portfelja u Evropskoj komisiji: Tereza ​​Ribera sada kontroliše i antimonopolsku politiku EU i klimatski plan.  

Mario Dragi i Enriko Leta Bacaju - senka na rad Brisela

Ova dva bivša italijanska premijera možda više neće prisustvovati Evropskom savetu – ali će baciti dugu senku na rad Brisela.  

Ove godine, obojica su objavili uticajne izveštaje u kojima se žale na zastoj ekonomskog rasta Evropljana, koji zaostaje za SAD, sa akcijama koje se kreću od novog fonda za subvencije do povlačenja propisa.  

Ta poruka se čula jasno i glasno, ugrađena u opis poslova svakog novog evropskog komesara. Pretnja dalje ekonomske štete od Trampovih tarifa samo je čini još izraženijom. 

GUBITNICI

Emanuel Makron - Pariz pandemonijum 

U svakom slučaju, francuski predsednik je imao katastrofalnu godinu. Junski izbori za EU ​​videli su da su njegovi rivali sa krajnje desnice Nacionalni skup porastao na 30 od 81 mesta. Vanredni izbori koje je tada raspisao doveli su do gubitka i njegove centrističke većine u Narodnoj skupštini.  

Prvi pokušaj formiranja vlade, pod bivšim evropskim komesarom desnog centra Mišelom Barnijeom, propao je dok je pokušavao da traži konsenzus o budžetu za 2025.

Nije jasno da li će njegov naslednik, makronista Fransoa Bajru, proći bolje – iako je Pariz pod pritiskom Brisela da smanji jedan od najvećih deficita u evrozoni.  

Nekada viđen kao jedan od najjačih i najproevropskih nacionalnih lidera, Makron se sada čini kao hroma patka. 

Olaf Šolc - Polukružni motor EU

Nemačka kancelarka je preuzela volan 2021. godine, nakon dugog perioda relativne stabilnosti pod Angelom Merkel, za koju je bio ministar finansija. 

Međutim, pokazalo se da je teško upravljati lomovima unutar njegove koalicije – koju čine njegovu sopstvenu socijalističku partiju, Zelene i liberalni FDP, koji su često rikošetirali u Brisel.  

Nemačka se tradicionalno smatrala motorom koji pokreće EU napred. 

Ali ponovljeni zaokreti prema zakonima EU – uglavnom uzrokovani hladnim stavom FDP-a po pitanjima kao što su povlačenje benzinskih automobila i korporativna dužna pažnja – navela su neke da zaključe da najveća članica bloka više nije pouzdan partner. 

Domaće tenzije su došle do izražaja u novembru, kada se FDP povukao iz vlade u sporu oko fiskalne politike, primoravši Šolca da raspiše vanredne izbore za februar. 

Klaus Johanis - Vakuum snage  

Za rumunskog predsednika nije toliko pitanje što je morao da se povuče – dostigao je ograničenje od dva petogodišnja mandata – koliko nedostatak jasnoće šta sledi.  

U prvom krugu predsedničkih izbora održanih u novembru iznenađujuće je pobedio krajnje desničarski nacionalista Calin Georgescu.  

Vrhovni sud zemlje poništio je rezultate, navodeći strano mešanje, a izbori će morati da se ponove, što je primoralo Johanisa da izda uveravanja o kontinuiranoj stabilnosti svoje zemlje.  

Johanisovi budući planovi izgledaju isto tako mutni. U jednoj fazi nagoveštavajući se za najviši položaj u EU, on se takođe kandidovao za funkciju Natoa, ali je izgubio od Rutea.  

ONI ZA GLEDANJE

Mark Rute - Mešovita torba 

Pošteno je reći da je Mark Rute imao mešanu godinu. U julu, liberal je morao da se povuče posle neverovatnih 14 godina kao holandski premijer; njegova stranka je tada ušla u krhku koaliciju sa Slobodačkom partijom Gerta Vildersa, razbijajući prethodne tabue o savezima sa krajnjom desnicom. 

Ubrzo nakon toga, preuzeo je uzde Natoa: istaknuto imenovanje, ali možda i otrovni putir, dok transatlantska vojna alijansa kormila kroz nemirne vode.  

Nato je ojačan novim članicama Finskom i Švedskom, a njegova odbrambena svrha možda nikada nije bila važnija dok se Rusija okreće ratnoj ekonomiji.  

Ali to bi takođe moglo da bude rupa ispod vodene linije od strane njenog najvećeg člana, uz pretnju Trampa da će povući vojnu podršku.  

Viktor Orban

Mađarski lider teško da je ukus meseca u Briselu.  

Njegovo predsedavanje EU, inače dragocena izložba, naišlo je na krike protesta i bojkota, nakon što je posetio Moskvu i Peking tvrdeći da predstavlja blok.  

Luksemburški sudovi kaznili su ga sa milion evra dnevno zbog nesprovođenja zakona o azilu, izgubio je najjačeg saveznika nakon promene vlasti u Varšavi, a u anketama ga juri bivši saveznik Peter Mađar. 

Ali, sviđalo se to nekome ili ne, on je igrao svoju ulogu u Briselu. Njegov – često primenjivan – veto na politiku Ukrajine stekao mu je malo prijatelja, ali mu je nesumnjivo dao moć.  

Nakon godina u „divljini“ koja je pratila njegovo izbacivanje iz EPP-a, takođe je uspešno formirao ekstremno desničarsku grupu zajedno sa Nacionalnim skupom Marin Le Pen. Sa 86 poslanika, grupa Patrioti za Evropu je treća po veličini u Parlamentu. Verovatno spajanje stavova sa budućom Trampovom administracijom moglo bi da pomogne da se njegov uticaj dodatno proširi. 

Keir Starmer - Stvari mogu biti samo bolje 

Na julskim izborima, Starmer je odneo pobedu u Velikoj Britaniji, na osnovu obećanja da će poboljšati ekonomske i bezbednosne odnose sa EU.

Posle godina prepirke oko sporazuma o Bregzitu koji je tadašnji premijer Boris Džonson odmah krenuo da prekine, odnosi Velike Britanije i Brisela su verovatno toliko niski da mogu samo da se poboljšaju.

Kako se Evropa suočava sa brojnim odbrambenim i ekonomskim izazovima, ideja o bližim vezama sa nuklearnom silom i značajnim trgovinskim partnerom bi, teoretski, trebalo da odjekne u Briselu.

Ali Starmer je rekao da se neće ponovo pridružiti jedinstvenom tržištu bloka, a koraci koje je do sada preduzeo – uključujući oktobarski sastanak sa Fon der Lajen – bili su oprezni.