Preko 300 amandmana u izveštaju Evropskog parlamenta o Kosovu

U nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Kosovu, koji je sačinila izvestilac iz redova Zelenih Viola fon Kramon, izneto je ukupno 305 amandmana, prenosi Koha.

O ovim amandmanima i o tekstu u celini glasaće se 26. aprila na sednici parlamentarnog odbora za spoljne poslove, dok u maju izveštaj mora ići na usvajanje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.

Očekuje se da će veliki broj amandmana biti odbijen ili povučen, jer se odnose na proces liberalizacije viznog režima za Kosovo. Ovaj proces je već okončan u Evropskom parlamentu, usvajanjem konačne odluke i potpisivanjem pravnog akta, koje je 19. aprila donet između Evropskog parlamenta i Saveta EU.

No, kako piše Koha, tu su i amandmani poslanika krajnje desnice koji traže da ne dođe do procesa proširenja EU, jer, prema njima, predstavlja opasnost za EU.

Na primer, u paragrafu gde se navodi da se "proširenje EU pokazalo kao najbolje sredstvo za širenje mira u Evropi“, nemački poslanik iz redova desničarske stranke Alternativa za Nemačku Bernhard Zimniok je predložio da se kaže da se ekspanzija "pokazala kao jedna od najdestabilizirajućih politika u poslednjih 30 godina".

Poslanici ekstremne desnice iz Francuske predložili su da se u tekstu izveštaja o Kosovu navede da je "Kosovo dalo Siriji i Iraku najveći broj džihadista iz Evrope, u poređenju sa broj stanovnika“.

I ranije su poslanici ovih struja u izveštaju pokušavali da prikažu Kosovo kao zemlju iz koje dolazi opasnost po bezbednost Evrope, ali takvi napori nisu naišli na podršku većine u Evropskom parlamentu.

Najveći broj amandmana zahteva da se proces proširenja ubrza i da EU ide napred ka uključivanju Kosova u ovaj proces.

Većina predloženih amandmana zahteva da se pozdravi zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji i da zemlje članice odobre odluku u smislu davanja statusa kandidata.

Kao i prethodnih godina, postoji veliki broj amandmana koje su izneli poslanici koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova – posebno Španije – preko kojih se traži da se uklone svi delovi teksta koje je Kosovo nazivalo suverenim. i nezavisna država.

U prethodnim pokušajima takvi zahtevi su odbijani, jer se u Evropskom parlamentu odluke donose većinom glasova i postoji velika većina koja podržava suverenitet Kosova.

Štaviše, i ovoga puta se očekuje da će tekst ovog izveštaja pozvati pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo – Španiju, Slovačku, Rumuniju, Grčku i Kipar – da to učine.

Tekst nacrta izveštaja, koji je predstavila izvestilac fon Kramon, sadrži opšte tačke slične izveštajima iz proteklih godina, ali uzima u obzir i razvoj događaja koji su se dogodili u međuvremenu.

U tekstu Evropski parlament pozdravlja "aplikaciju Kosova za članstvo u EU, koja odražava proevropsku orijentaciju njegovih građana i jasno geopolitičko opredeljenje".

Takođe se "pozdravlja dugo očekivani sporazum o liberalizaciji viza za građane Kosova" i ponavlja se poziv na priznavanje nezavisnosti Kosova od strane svih zemalja članica Evropske unije, kao i prethodnih godina.

Što se tiče situacije na Kosovu, u tekstu se navodi da je zemlja imala period političke stabilnosti nakon izbora 2021. godine i poziva kosovske vlasti da preduzmu više akcija kako bi se suočile sa izazovima na evropskom putu.

I ovde se ponavlja da će "dinamika integracionog procesa zavisiti od vladavine prava, osnovnih prava i normalizacije odnosa sa Srbijom".

Evropski parlament pozdravlja prilagođavanje Kosova spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, posebno oštru osudu ruske agresije na Ukrajinu i sprovođenje sankcija Rusiji i Belorusiji.

Evropski parlament takođe podržava zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope i plan da bude uključeno u NATO program Partnerstvo za mir.

U ovom tekstu pozdravlja se posvećenost borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali se izražava zabrinutost za stanje u pravosuđu na Kosovu, koje, prema tekstu, "i dalje bude neefikasno i podložno nepotrebnom političkom mešanju".

Izražava žaljenje zbog "negativnog uticaja koji je atmosfera političke polarizacije imala na rad Skupštine" i poziva opozicione poslanike da prekinu praksu apstinencije.

Što se tiče slobode izražavanja na Kosovu, u tekstu se pozdravlja činjenica da Kosovo "ima živo pluralističko medijsko okruženje", ali izražava zabrinutost zbog kampanja napada na istraživačke novinare. Konkretno, izražava zabrinutost zbog nedostatka slobode izražavanja na severu Kosova - oblasti naseljene većinom Srbima - i oštro osuđuje napade na tamošnje novinare.

U tekstu se takođe poziva na iskrenu posvećenost Vlade Kosova i predstavnika kosovskih Srba dijalogu, koji bi ojačao međusobno poverenje.

Što se tiče dijaloga između Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa, koji se odvija uz posredovanje EU u Briselu, ponavlja se poziv da se obe strane angažuju u duhu kompromisa, da postignu "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum za normalizaciju odnosa, zasnovanih na međusobnom priznavanju, u skladu sa međunarodnim pravom”.

Poziva se i na implementaciju svih dogovora do sada postignutih u dijalogu, uključujući i onaj za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.