Prelec: Teško do ZSO dok su loši odnosi Kosova i Srbije; Veber: Ključ Ahtisarijev plan

Analitičar Međunarodne krizne grupe Marko Prelec izjavio je da postoji mnogo evropskih modela na osnovu kojih bi mogla da bude formirana Zajednica srpskih opština, ali da se postavlja pitanje koji od njih bi odgovarao Kosovu, dok viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber smatra da nijedan od evropskih modela neće moći da reši taj problem, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kao prvi primer, Prelec navodi Švajcarsku, koju čine 26 kantona.

"U kontekstu dobrih odnosa i niskih tenzija, možete da pogledate primer švajcarskih kantona, koji u velikoj meri sami upravljaju, do te mere da su odgovorni za spoljne granice Švajcarske. Kada stignete na aerodrom, prolazite kroz punktove kantonalne policije, tako da nema švajcarske policije. Dakle, svi kantoni imaju odgovornost za spoljne granice u ime Švajcarske Konfederacije", kaže Prelec.

Prelec takođe ističe da u nekim regionima Španije - kao što je Katalonija koja već duže vreme ima autonomiju i traži nezavisnost od zvaničnog Madrida - pored nacionalnih, postoje i odvojene policijske snage. 

Prelec ukazuje na to da u Finskoj postoji region Alandskih ostrva, koji ima široku autonomiju, dok švedski jezik spada u službene. Tu su i druga ovlašćenja.

"Lokalna zajednica odlučuje da li ljudi iz drugih delova Finske mogu da se presele tamo, što je prilično široko ovlašćenje koje se daje zajednici", kaže on. 

Za region Trentino-Alto Adige u Italiji, Prelec je naveo da ima prilično komplikovana pravila kada je u pitanju upotreba jezika, a zvanični jezici su italijanski i nemački.

"Predstavljanje je strukturisano na osnovu demografske ravnoteže među ljudima koji govore nemački i italijanski jezik. Regioni u Italiji takođe imaju različite odgovornosti kada je u pitanju prikupljanje poreza, dok samo jedan od njih ima punu odgovornost za prikupljanje poreza na svojoj teritoriji", kaže on. 

Prelec dodaje da bi ovi evropski modeli mogli da funkcionišu i na Kosovu, ukoliko bi etnički Srbi sami birali svoje predstavnike, a ne da ih, kako kaže, bira Beograd. Ipak, napominje da ovi primeri ne moraju nužno biti dobra ideja za Kosovo.

"Postoji mnogo mogućnosti a da se istovremeno sačuva integritet države. Gotovo sve je moguće kada postoji politička volja, ali sada nema političke volje", konstatuje Prelec. 

Bodo Veber ukazuje na to da se prava srpske zajednice na Kosovu - koja bi trebalo da štiti Zajednica srpskih opština - nalaze i u Ahtisarijevom paketu, dokumentu na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost, a potom izradilo i Ustav.

"Kao što sam rekao i ranije, rešenje (za ZSO) mora biti zasnovano na principima Ahtisarijevog plana, koji povezuje kolektivna prava sa lokalnom upravom, što je skandinavski model za demokratiju i decentralizaciju i koji se protivi postjugoslovenskoj tradiciji autoritarne decentralizacije", kaže Veber.

Veber nije toliko optimističan kada je u pitanju ZSO. Smatra da nijedan od evropskih modela neće moći da reši problem oko formiranja te zajednice na Kosovu. Prema njegovoj oceni, postoje aspekti koji su problematični, a prvi je "postjugoslovenska nacionalistička tradicija teritorijalizacije etničkih pitanja".

"To menja sve rasprave o pravima 'manjina'. Drugo, činjenica je da je prvi sporazum o Zajednici iz 2013. godine poslužio kao paravan Beogradu da Srbe na severu uveri da prihvate činjenicu da je Kosovo nezavisno", kaže on. 

Prelec i Veber smatraju kako je Beograd od samog početka Zajednicu koristio kao deo propagande, da "obmane" Srbe da će na taj način dobiti veću autonomiju.

Prelec kaže i da se Sporazum o Zajednici ne zasniva na dobijanju autonomije, niti na stvaranju strukture kao što je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.

Veber, sa druge strane, kaže da je narativ o Zajednici srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima želja srpskih zvaničnika u Beogradu, i dodaje da je to suština problema tog pitanja. 

"Ne može biti dogovora o Zajednici bez rešenja strukturnih problema koji stoje iza toga. To pre svega znači da je jedini način da se postigne dogovor ozbiljan nastavak političkog dijaloga, koji dolazi sa najviših nivoa u Vašingtonu, Berlinu i Parizu. I taj format govori o pitanju statusa i jasno stavlja do znanja da je konačni i sveobuhvatni sporazum o tome da Srbija prihvati realnost nezavisnog Kosova i da ga prizna. Samo u tim okvirima može da se nađe rešenje za Zajednicu", kaže Veber.

Prelec je rekao i da je teško govoriti o pružanje proširenih prava kosovskim Srbima, imajući u vidu kontrolu koju Srbija ima nad vodećom partijom kosovskih Srba, Srpskom listom.

"Lično mislim da ideja o Zajednici nije bila dobra od početka i nisam ubeđen da će se u potpunosti realizovati. Mislim da postoji potreba za nekom vrstom autonomnog statusa za zajednicu kosovskih Srba, koji u potpunosti štiti integritet Kosova kao države i suverenitet Kosova", kaže on.

Prelec ukazuje na to i da će Zajednicu srpskih opština biti teško realizovati zbog loših odnosa Kosova i Srbije.

Ukoliko bi se ti odnosi poboljšali, dodaje Prelec, neki od evropskih modela koji manjinskim zajednicama daju veća ovlašćenja, mogla bi da se uzmu kao osnova.