Prenkaj: Promena fokusa SAD stvara potrebu za pojačanom saradnjom među zemljama EU

Diplomata Aljbert Prenkaj izjavio je da se nedavno, usled potrebe za većom nezavisnošću Evrope od SAD, pojavila nova koalicija šest najjačih evropskih ekonomija koje prema njegovim rečima često funkcionišu bez potrebe za potpunim konsezusom svih 27 članica Evropske unije, što može da ubrza evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.

Prenkaj je primetio da promena fokusa SAD stvara potrebu za pojačanom saradnjom među zemljama Evropske unije, a posebno u oblasti bezbednosti i odbrane.

„Najava da se SAD više usredsređuju na Pacifik, šire komunikacije sa Rusijom po gorućim pitanjima kao što su Ukrajina, Grendland, Gaza, Iran, pa i pitanje carina, je očigledno pritisak na EU i njene članice da preduzmu potebne mere koje bi ako ne osamostalile, onda bi autonomno funkcionirale. Dok tradicionalno francusko-nemački motor Evrope stagnira, nemački kancelar Fridrih Merc sve više želi da se udruži sa krajnje desničarskom italijanskom premijerkom Meloni kao svojim kopilotom u upravljanju EU. Pre gore navedenog ugovora, potpisan je ugovor, koji se između ostalog, fokusira na odbranu i bezbednost je ugovor između Francuske i Italije, potpisan 2021. godine, a stupio je na snagu 2023. godine, a koji je modeliran po uzoru na francusko-nemačkim Jelisejskim ugovorom“, rekao je on.

Kako bi se ubrzalo donošenje ključnih odluka u cilju suočavanja sa geopolitičkim izazovima, Prenkaj je ukazao na novu koaliciju najvećih ekonomija, uključujući Nemačku, Italiju, Francsuku, Španiju, Holandiju i Poljsku.

„Od januara 2026 godine, pojavljuje se nova koalicija šest glavnih evropskih ekonomija - Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska i Holandija kako bi se ubrzalo donošenje odluka u oblasti odbrane, ekonomije i bezbednosti, stvarajući „Evropu dve brzine“ za suprotstavljanje sporom rastu i geopolitičkim izazovima. Ova inicijativa ima za cilj jačanje konkurentnosti i odbrambenih kapaciteta, često delujući bez potrebe za potpunim konsenzusom svih 27 članica EU“, kaže on.

Istakao je da to može da ubrza integracije BiH, Srbije, Severne Makedonije i Kosova.

„Mislim da ova inicijativa, šta više može, ubrzati integraciju preostalih država našeg regiona, pošto su Albanja i Crna Gora već u sigurnoj klasičnoj putanji ka integraciji. U slučaju neslaganja geopolitičkih interesa tačno na liniji koju je uspostavio Jaltski sporazum (1945) koje se proteže na našem regionu, može se posmatrati kao nova tampon zona koju će, u pogledu bezbednosti, garantovati Nato.  Opcija „Balkanska mirovna platforma“ kao onomastički zasnovana strategija Turske, kao i „Platforma za bezbednost i stabilnost“ Velike Britanije usklađene sa platfomom „Regionalno zajedničkio tržište“, deo ugovora potpisanog 2020 u Beloj kući, u neku ruku se može tumačiti  region u kome se geopolitički interesi konvergiraju i razilaze“, ocenio je Prenkaj.