Prenkaj: Turska želi da se nametne kao „broker“ Zapadnog Balkana

Diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji Aljbert Prenkaj izjavio je da Turska koristi zastoj u inicijativama Berlinski proces i Otvoreni Balkan kako bi se nametnula kao „broker“ Zapadnog Balkana.

„Nakon posredovanja između Rusije i Ukrajine pa i direktno u promeni vlasti u Siriji, organizovanje platforme za pronaženje trajnih rešenja za otvorena pitanja regiona Zapadnog Balkana je u skladu sa spoljnom politikom Turske. Pošto su prve dve inicijative: Berlinski proces i Otvoreni Balkan u nekoj meri praktično u zastoju, mislim da će Turska probati da napravi prodor pošto je u dobrim odnosima sa svim zemljama u regionu, pa se kao takva može smatrati povoljnim regionalnim brokerom“, ističe Prenkaj za Kosovo onlajn.

U Istanbulu je krajem prošle nedelje održan prvi sastanak u okviru turske inicijative „Balkanska mirovna platforma“.

Sastanak je okupio ministre spoljnih poslova regiona, a turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan poručio je da je razgovarano o balkanskim rešenjima za regionalne probleme i dodao da je potreba za jačanjem mehanizama regionalnog dijaloga veća nego ikada.

Plenkaj ističe da ovo nije prva inicijativa koja se bavi otvorenim pitanjima Zapadnog Balkana.

Podseća da je do sada pokrenuto više regionalnih platformi, od Procesa saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), zatim Regionalni savet za saradnju (RSS), Berlinski proces i Otvoreni Balkan i da je cilj svih ovih inicijativa bilo uspostavljanje uzajamne saradnje, ali i pripreme članica za proces integracija u EU.

„U svim ovim platformama i drugim regionalnim inicijativama nalaze se zemlje EU, pa i Natoa. Jedino je  Otvoreni Balkan, inicijativa tri regionalne države: Albanije, Srbije i Severne Makedonije, ostala bez, da tako nazovemo, 'blagoslova' Brisela. Sa druge strane, SAD je gledala pozitivno na ovu inicijativu“, precizira Prenkaj.

Kao dodatni problem navodi da je dolazilo do nesuglasica na realaciji Brisel-Vašington zbog različitog pristupa Berlinskom procesu i Otvorenom Balkanu.

S druge strane, Prenkaj naglašava da Turska poslednje dve decenije vodi proaktivnu spoljnu politiku i želi da se u geostrateško smislu nametne kao „važan faktor u regionu Mediterana“.

„U nekoliko navrata Turska se nametnula kao broker u rusko-ukrajinskom ratu, sirijskoj krizi, na Sahelu u Africi… Zato smatram da je najnovija inicijativa ministra spoljnih poslova Turske Hakana Fidana u ciklusu dosadašnjih regijonalnih platformi u našem regionu“, precizira Prenkaj.

Razloge za veću okrenutost Zapadnom Balkanu vidi u turskoj spoljnoj politici Ahmeta Davutoglua - „u dubinu“ i politici „nula problema u susedstvu“.

„Cilj ove politike je da transformiše tursko susedstvo u zonu saradnje i integracije, minimizirajući sukobe i maksimizirajući obostranu korist.

Mislim da ova inicijativa želi postići ono što prethodne inicijative nisu postigle, a to je ekonomska kooperacija regiona, i prisustvo Turske u regionu, u ekonomskom, kulturnom, političkom i sigurnosnom smislu“, naglašava ovaj analitičar.

Otuda inicijativu Turske vidi i kao svojevrsni pandan Planu rasta za Zapadni Balkan.

„Ova nova inicijativa se može smatrati kao pandan Plana rasta za Zapadni Balkan koja planira integraciju u jedinstveno tržište EU, unapređivanje regionalne ekonomske saradnje i produbljivanju reforme vezane za EU, povećana sredstva radi ubrzanja socio-ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana ka EU“, smatra Prenkaj.

Bivši diplomata naglašava da je Turska jedna od važnih članica Natoa.