Proces dijaloga između Kosova i Srbije na pragu „blokade“

Insistiranjem na ponovnom otvaranju pitanja Zajednice srpskih opština, dok kosovska strana ponavlja da je to zatvorena tema i da se o njoj neće razgovarati, Srbija blokira dijalog u Briselu, smatraju politički analitičari na Kosovu, prenosi RTK.

Evropska unija, koja posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije, izrazila je svoj stav rekavši da u sprovođenju Sporazuma o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom treba uzeti u obzir mišljenje Ustavnog suda Kosova, napominje se u tekstu.

Poznavaoci političkih prilika imaju različite poglede na situaciju koja dovodi u pitanje dalji nastavak procesa dijaloga.

Velja: Taktika kosovske strane

Politički analitičar Imer Muškoljaj rekao je za Radio Slobodna Evropa da dijalog nije u interesu samo jedne strane već da su i Kosovo i Srbija, voljno ušle u proces.

Međutim, prema njegovim rečima, trenutno postoje jasne tendencije Srbije da blokira dijalog i da se one sve više forsiraju zahtevom da se pregovara o pitanju ZSO.

„Verujem da Kosovo ne bi trebalo da odustane samo zato što Srbija traži uspostavljanje Zajednice, kao uslov za nastavak dijaloga. Kosovo je popustilo u slučaju ukidanju takse (na srpsku robu) kada je Srbija blokirala proces i rekla da se bez ukidanja poreza neće nastaviti.Zašto bi Kosovo trebalo neprestano popuštati zahtevima Srbije i na svoju štetu? Dakle, Kosovo bi trebalo da jasno stavi do znanja Evropskoj uniji da će osnovati Zajednicu, na osnovu Ustava Kosova, ali nikako na zahtev Srbije Zajednicu sa izvršnim ovlašćenjima“, naglasio je Muškoljaj.

Njegov kolega Bljerim Velja ocenjuje da je stav kosovske strane da ne razgovara u okviru dijaloga u Briselu o ZSO odraz reakcije glavnih političkih aktera na Kosovu na ovo pitanje.

Vlada Kosova se, prema njegovim rečima, našla u nezavidnom položaju zbog nedostatka jasne podrške u skupštini, ali i negativnih reakcija nakon Vašingtonskog sporazuma.

„Neuspeh postizanja konačnog sporazuma (u Vašingtonu) naterao je (Vladu Kosova) da promeni strategiju i krene novom taktikom, rekavši da prvo treba postići konačni sporazum, a zatim sa preostalim otvorenim pitanjima razgovarati sa Srbijom. S tim u vezi, Vlada Kosova pokušava da odloži pitanje ponovne diskusije o Zajednici, što je jedan od zahteva Srbije. Očigledno, s obzirom na stav srpske strane, ovo bi moglo dovesti do blokade pregovaračkog procesa, ako posrednička strana, u ovom slučaju EU, ne preduzme konkretne mere u vezi s tim kako će taj proces izgledati u budućnosti“, rekao je Velja.

Sukobi izjavama

Stav Kosova u vezi sa Zajednicom srpskih opština ponovio je u petak, 2. oktobra, kosovski premijer Avdulah Hoti u Tirani, nakon zajedničkog sastanka dve vlade, Kosova i Albanije.

„Zajednica opština sa srpskom većinom je zatvorena tema sporazumom iz 2013. godine i drugim sporazumom o principima, iz 2015. godine, koji utvrđuju ustavne norme da statut Zajednice mora biti u skladu sa Ustavom Republike Kosovo. Srpska strana se takođe složila sa ovim“, rekao je Hoti.

Međutim, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, rekao je 1. oktobra da se Hoti ruga EU i Beogradu i da je nemoguće zamisliti bilo kakav suštinski napredak u dijalogu (između Kosova i Srbije). dok se ne formira Zajednica srpskih opština sa svim dogovorenim nadležnostima.

Dan ranije, stav Evropske unije razjasnio je njen portparol Peter Stano koji je istakao da je „na Kosovu da predloži kako da se krene napred u sprovođenju sporazuma iz 2013. i 2015. godine, uzimajući u obzir mišljenje Ustavnog suda“.

Muškolaj: Pritisak na „slabe“

Stručnjaci za politička zbivanja procenjuju da će Evropska unija pokušati da ne blokira proces dijaloga između Kosova i Srbije.
Analitičar Muškolaj naglašava da su dosadašnja iskustva pokazala da kada je dolazilo do zastoja u procesu dijaloga, pritisak je bio usmeren na Kosovo i slično se može očekivati ponovo.

„Pritisak uvek ide na slabije. U ovom slučaju, Priština, kosovska delegacija, je najslabija, s obzirom na prošlost dijaloga kada je Kosovo obično bilo ono koje je trebalo da popusti. Dakle, očekujem da će biti pritiska, ali verujem da je vreme i poslednji trenutak da Kosovo jasno stavi do znanja da ovoga puta ne popušta, ne odustaje i da u međuvremenu Brisel opravda i argumentuje zašto Kosovo uvek treba da popušta dok je Srbija ta koja neprestano ima koristi“, naglasio je Muškoljaj.

Stav političkog analitičara Bljerima Velje je da u slučaju da dijalog bude u potpunosti blokiran, onda treba razmotriti uzroke.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga je težnja kosovske strane da prvo treba postići okvir konačnog sporazuma i to bi trebalo da uzmu u obzir i Brisel i Vašington, a zatim i da se razgovara o drugim otvorenim temama, poput Zajednice.

„Ali to zavisi od pritiska i prioriteta koje će diplomatija EU ili glavne države u EU i SAD imati u narednim nedeljama. Čini se da, posebno sa američke strane, nema više pritiska na strane da se zalažu za postizanje konačnog sporazuma što je pre moguće. Sama činjenica da može doći do pritiska glavnih posrednika, onda ostavlja prostor za razmišljanje da ćemo možda ponovo imati fazu u kojoj će doći do blokade pregovaračkog procesa “, rekao je Velja.

U prvom Briselskom sporazumu, potpisanom 2013. godine u posredovanje EU predviđeno je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, a 2015. godine strane su postigle dogovor o principima osnivanja ove zajednice.

Ovaj sporazum je tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga poslala na tumačenje Ustavnom sudu Kosova.
U presudi donetoj u decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova je ocenio da Sporazum o zajednici u svojih 23 tačke nije u skladu sa Ustavom Kosova.

Ustavni sud je zaključio da bi pravni akt Vlade Kosovo i statut sa principima bili u skladu sa duhom Ustava moraju da ispunjavaju ustavne standarde.