Proroković: Rezultat Lajčakovog posredovanja povećan konfliktni potencijal između Beograda i Prištine

Dušan Proroković
Izvor: Kosovo Online

Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže povodom navršavanja četiri godine mandata Miroslava Lajčaka kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine da je rezultat Lajčakovog posredovanja to što je konfliktni potencijal povećan i između Beograda i Prištine i na celokupnom Balkanu, kao i da ne vidi da je slovački diplomata postigao neki značajniji rezultat.

„Ne vidim da je dugoročno rešenje ovo što je on radio. Prosto, rešenja su nametana, izmišljana, često realizovana uz pritiske, nikakvog tu kompromisa nije bilo, sve se zasnivalo na jednom neiskrenom stavu i to će ostaviti dugoročne posledice. Naravno, u Evropskoj uniji to niko neće priznati. Oni će reči da je Lajčak odradio fantastičan posao, da je rezultat njegovog rada Poglavlje 35, da se tzv. Republici Kosovo otvaraju vrata u Savetu Evrope, možda i u nekim drugim međunarodnim organizacijama. Ali sve su to priče koje su oni govorili 2008. godine, pa se evo 2024. opet  bavimo istim temama“, kaže Proroković za Kosovo onlajn.


Kako dodaje, dugoročno ostaju svi oni problemi sa kojima smo se i do sada suočavali.

„Samo što sada imamo užasno povećavanje konfliktnog potencijala koje se bazira na nepoverenju. Ovde više niko nikome ništa ne veruje“, konstatuje Proroković.

Imajući u vidu da je Priština otpočetka negodovala što je Lajčak postavljen za posrednika u dijalogu, a kasnije i zbog njegovog pristupa dijalogu, naš sagovornik kaže da ne vidi puno razloga da Albanci budu nezadovoljni Lajčakom.

„Ali vidim puno razloga da budu nezadovoljni ili sobom ili Amerikancima. Oni su očekivali da se nakon 2008. godine sve završi ekspresno, da ih Srbija prizna, da uspostavi sa njima bilateralne odnose... Zašto su nastupali sa toliko samopouzdanja? Pa zato što im je to neko u Vašingtonu obećao. Zbog toga gotovo ništa nisu radili i stavili su svoju sudbinu u ruke nekih zapadnih posrednika, a ne znam ko je u Vašingtonu to mogao da im obeća i kako je mogao da pravi takve krive procene. Nešto su ostvarili, ali nisu završili posao kako su to pre 16 godina mislili i verovatno će zbog toga sada da slome kola na Lajčaku. Krenuće povika na njega, Borelja i EU, ali suština je ipak negde drugde“, ocenjuje Proroković.

Govoreći o samom dijalogu, on kaže da je za Srbiju taj proces malo predstavljao kupovinu vremena, malo relativizaciju pritiska, da je za Albance dijalog bio uslov njihovih zapadnih partnera, dok je Zapad želeo da od Srbije izvuče što je moguće više i da se implementira Išingerov plan.

„To im je donekle uspelo, zahvaljujući svim sporazumima koji su potpisani, ali se ne može tvrditi da im je sve uspelo. Mislim da bi oni sve ove ustupke koje je Beograd pravio tokom godina menjali za, recimo, saglasnost Beograda za članstvo Kosova u nekim međunarodnim organizacijama, i u Savetu Evrope i u Oebsu i da se otvori put integracije tzv. Republike Kosovo u Nato.., sve bi oni vratili i Gazivode i dinar, i tablice bi postale drugorazredno pitanje, samo da se to što se tiče međunarodne legitimizacije statusa reši. A upravo to nije rešeno. Postigli su nešto tehničkim dijalogom i jeste vlast Prištine ojačana na terenu ali u međunarodnim odnosima stvari stoje sasvim drugačije“, zaključuje Proroković.

Evropski savet je 3. aprila 2020. imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.