Da li je Priština već "odsvirala" kraj dijalogu kojim posreduje Miroslav Lajčak?

Lajčak i Kurti
Izvor: Twitter

Kritike kosovskih zvaničnika na račun Miroslava Lajčaka, evropskog posrednika u dijalogu sa Beogradom, nisu novost, ali izjave da nemaju poverenja u proces koji on vodi, a da veruju Americi, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, nameću pitanje: da li je Priština “odsvirala” kraj dijalogu pod pokroviteljstvom EU i pre kraja mandata ovog posrednika? Hoće li teme iz dijaloga koje idu u korist Kosova rešavati "bočnim" kanalima, sa onima kojima veruju, dok bi pitanja od značaja za srpsku stranu ostala na marginama?

Tokom cele prošle godine predstavnici vlasti u Prištini pripisivali su Lajčaku da je pristrasan, jednostran, da ima pogrešan pristup dijalogu, a ministarka spoljnih poslova Donika Gervala ovih dana je bez diplomatskih oblandi za Lajčaka rekla da je samo zvaničnik EU koji prima platu na određeno vreme koji će otići, a doći će sledeći.

Da Priština ima druge favorite u odnosu na Lajčaka, ukazao je svojom izjavom i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca, po kome američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar podržava koncept predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka koji je „naklonjen srpskoj strani“, ali da je stav Velike Britanije drugačiji.

Kako je mandat Lajčaka oročen do kraja avgusta 2024, pitanje je treba li očekivati da predstavnici Kosova na predstojeće runde u Brisel dolaze tek pro forme.

Analitičar Afrim Hoti ovim povodom kaže za Kosovo onlajn da je od samog početka bilo očigledno da pozicija Lajčaka nije bila onakva kakvu je Kosovo očekivalo, ali da ovde problem nije Lajčak jer on predstavlja EU.

"Ovde treba uzeti u obzir da se EU ne ponaša kao država i da neke njene članice ne priznaju Kosovo. To znači da Lajčak mora da predstavlja i njihova gledišta", kaže Hoti.

Kako dodaje, Kosovo preferira da komunicira sa zemljama koje su ga priznale i koje govore glasno o odnosima Srbije i Kosova kao o odnosima dveju zemalja. 

Na pitanje da li će u ovakvim okolnostima, dijalog biti "zamrznut" do izbora nove Evropske komisije i novog pregovarača EU, Hoti kaže da ne misli da će se ovaj proces zaustaviti i da će Lajčak nastaviti svoje aktivnosti.

"Na novim institucijama koje se budu formirale posle izbora biće da učine dijalog produktivnijim. Ali to će zavisiti od rezultata izbora ne samo u EU nego i predstojećih izbora u SAD. Pregovarački proces je u toku i postoji potreba obe strane, i iznad svega zapadnih sila, da se pronađe rešenje", kaže Hoti.

Retoriku Prištine o Lajčaku, Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, vidi kao pripremu političkog terena za predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu i kaže da je prištinska strana dijalog na neki način već suspendovala jer ne prihvata nikakav dogovor, kompromis i konstantno radi na diskriminatornim i eskalatornim merama na terenu.

„Oni ponavljaju svoj dobro poznati stav jer su otpočetka denuncirali Miroslava Lajčaka, prvo zato što dolazi iz zemlje koja nije priznala nezavisno Kosovo i drugo, tvrdili su da je on na strani Beograda i da konstantno traži od Prištine da ispunjava uslove Beograda. Približava se kraj njegovog mandata, očekuju se evropski izbori i ti glasovi su sada sve učestaliji. Jasno je da je ovo priprema za parlamentarne izbore na Kosovu gde bi se u kampanji predstavilo kako su oni osvojili sever Kosova a da dijalog nije dao nikakav rezultat“, kaže Surlić za Kosovo onlajn.

Imajući u vidu da kosovski zvaničnici favorizuju Veliku Britaniju, Nemačku i SAD u odnosu na posrednika EU u dijalogu, Surlić kaže da je dijalog bio „paralelan“ od samog početka.

„Tu je formalno medijator Lajčak, ali postoje i nemački, britanski, američki kanali... Nekada su oni u saglasju a nekada imaju potpuno drugačiju poziciju kako nastaviti dalje. Nema međutim sumnje da će se sa istekom manadata Lajčaka dijalog voditi na bilateralnom nivou i da će Aljbin Kurti tražiti kao i do sada ključne saveznike u evropskim zemljama“, smatra Surlić.

Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže da i Beograd i Priština čekaju političke promene koje potencijalno mogu da se dese posle izbora u Evropskoj uniji i SAD i da zbog toga ne žele da se aktivnije angažuju u dijalogu i u primeni sporazuma jer se nadaju da bi te promene ojačale njihovu poziciju i samim tim nešto promenile u dijalogu i u odnosu snaga Srbije i Kosova.

„Nakon proboja sa Ohridskim sporazumom koji je bio korak u dobrom smeru u kontekstu normalizacije odnosa imamo više od godinu dana konstantnih kriza, tenzija, unilaterlanih poteza i jedne i druge strane što suštinski dovodi u opasnost primenu samog sporazuma i njegovu sudbinu. Imali smo primer Vašingtonskog sporazuma iz 2020. koji je pao u drugi plan i čini se da sada postoji opasnost da i Ohridski sporazum ostane mrtvo slovo na papiru. Mislim da je to glavna zabrinutost EU i Miroslava Lajčaka - da iako su uspeli da dovedu dve strane do sporazuma da će on ostati slovo na papiru. Čini mi se da je cilj rundi dijaloga koje se održavaju ovog i prošlog meseca da EU spasi sporazum koji je postignut i da se predupredi njegov zaborav“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, to će biti težak zadatak koji će zavisiti i od geopolitičkih promena na terenu i od političke volje Beograda i Prištne da se dijalogom ozbiljnije pozabave.

„Miroslavu Lajčaku ističe manadat krajem avgusta a početkom juna nas očekuju izbori za Evropski parlament, administracija u Briselu se polako rasformira i ulazi u kampanju i tehnički mandat, njima su ruke vezane i neće želeti i neće imati legitimet da se bave velikim pitanjima. Shodno tome i dijalog Beograda i Prištine je na ’stend baju’“, kaže Pavković. 

Inače, Petar Petković, glavni pregovarač Beograda rekao je nakon poslednje runde dijaloga u Briselu posvećenoj temi zabrane dinara na Kosovu da Evropska unija ili nema ili ne želi da se dođe do rešenja.

„Stvari su tako jednostavne, Evropska unija ili nema ili ne želi da se dođe do rešenja, tu treće opcije nema. U svakom slučaju, mi smo posvećeni dijalogu, učinićemo sve da dođemo do rešenja, sa našim ekspertima, da probamo da omogućimo nastavak rada Poštanske štedionice na Kosovu i Metohiji i da naši ljudi mogu slobodno da primaju i plate i penzije i socijalna davanja, i to je suština našeg predloga. Za nas kompromis nije loša i ružna reč. Ali s druge strane imate sagovornika koji očigledno želi, zajedno sa svojim mentorima, da nameće rešenja. Videćemo da li će to tako moći“, rekao je Petković.