Pukovnik Mekgregor: Rat na Kosovu bio je uvod za Ukrajinu

Rat na Kosovu 1999. je bio uvod u veću dramu koja će se odigrati u Ukrajini posle 2014, izjavio je pukovnik američke vojske u penziji, bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor. On je naveo da je Vašington tada bio „nestrpljiv da upotrebi silu“ i da je postojalo uverenje da će ono što je uspelo protiv Srba u BiH 1995, uspeti i na Kosovu, prenela je Politika.

„Kosovo je bilo korak u strategiji Vašingtona da ukloni Slobodana Miloševića sa vlasti i pretvori Srbiju u satelit Natoa. To je bio uvod u veću dramu koja će se odigrati u Ukrajini posle 2014. Po mom sudu, vazdušna kampanja je bila nepotrebna i pogrešna. Bio sam dobro upoznat sa istorijom regiona, a naročito Srbije, ali su se na moje argumente svi oglušili“, rekao je Mekgregor za Politiku.

Vašington je, kaže, bio nestrpljiv da upotrebi silu.

Ispričao je da je ambasador Ričard Holbruk, koji je predvodio američki pregovarački tim u BiH i, na kraju, tokom pregovora u Dejtonu u novembru 1995, tvrdio da su američki vazdušni udari na srpske snage oko Sarajeva dali pozitivne rezultate.

„Drugim rečima, postojalo je uverenje da će ono što je ’uspelo’ protiv Srba u BiH , uspeti i na Kosovu. Pored toga, između 1995. i 1999. razvila se neka vrsta emocionalnog besa usmerenog protiv Miloševića i Srbije. Ta mržnja, čini mi se, bila je karta za ulazak u elitne krugove. Nema sumnje da je general Vesli Klark unapređen i premešten sa položaja u Južnoj komandi SAD u Vrhovnu komandu savezničkih snaga u Evropi kako bi agresivno vodio kampanju na Balkanu protiv Miloševića“, rekao je pukovnik u penziji.

Na pitanje kako su se odvijale unutrašnje geopolitičke kalkulacije i kakvu je ulogu Kosovo imalo u širem strateškom okviru Zapada, ispričao je da je jedan od članova administracije Bila Klintona, koji je predvodio kampanju bombardovanja i promene režima u Beogradu, rekao da je „Kosovo početak demokratske revolucije koja će se proširiti od Beograda sve do Moskve“.

„Treba imati na umu da je 1999. Vašington još bio uveren, nakon operacije ’Pustinjska oluja’, da je američka vojna moć nenadmašna i da se može upotrebiti za promenu režima u Beogradu. U tom smislu, Kosovo je bilo laboratorija za eksperimentisanje sa strategijom smene režima, koja će kasnije biti primenjena u Iraku, Libiji, Siriji i Ukrajini“, napomenuo je on.

Ukazao je i da je većina toga osmišljena nezavisno od predsednika SAD Bila Klintona koji se nije osećao prijatno u sferi spoljne politike koju nije razumeo.

„Kada mu je predstavljen konačan plan za vojnu intervenciju protiv Srbije, glavni zagovornici – državna sekretarka Medlin Olbrajt, potpredsednik Al Gor, savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger – insistirali su da će vazdušna kampanja uspeti. Klinton je pitao Veslija Klarka koliko će to trajati, a on je, u suštini, odgovorio: ’Nekoliko dana, nedelju ili najviše deset’. Ova procena se svidela predsedniku, jer je Klinton, opterećen skandalom sa Monikom Levinski, želeo da se kampanja brzo završi“, kazao je Mekgregor.

Naveo je da je i sam u Belgiji na pitanja „koliko bi kampanja mogla da potraje“ odgovarao da „može da potraje šest dana, šest nedelja, šest meseci ili šest godina“, ali da mu je rečeno da greši i da se „Srbi nikada dugo ne drže zajedno“.

Napomenuo je i da su se mnogi visoki evropski oficiri privatno protivili vazdušnoj kampanji, te da je jedan nemački general bio toliko potresen bombardovanjem Beograda na godišnjicu nemačkog napada na grad 1941. godine, „da nije mogao da zadrži suze“.

„Poput mnogih od nas i on je mislio da Nato postoji da spreči rat u Evropi, a ne da ga započne“, rekao je Mekgregor.

Prisetio se i da se neposredno pred Nato samit sredinom aprila 1999. postavilo pitanje da li će Nato uputiti kopnene trupe da silom otrgne Kosovo od srpske kontrole.

„Britanski premijer Toni Bler se javno hvalio da će Ujedinjeno Kraljevstvo obezbediti 40.000 vojnika za takvu operaciju, zajedno sa određenim brojem američkih vojnika. Ali, London tada nije imao trupe za rat na Kosovu, a nema ih ni danas za rat u Ukrajini. Na kraju je Stroub Talbot otputovao u Moskvu i postigao dogovor sa Rusima da okončaju podršku Miloševiću u zamenu za neotkrivena obećanja pomoći Rusiji“, rekao je bivši savetnik Pentagona.

Govoreći posledicama rata u Ukrajini na Zapad, izrazio je uverenje da se Nato „tiho raspada“ i da će evropske države doći do zaključka da moraju same da se brane.

„Formiraće nove bezbednosne aranžmane, zasnovane na zajedničkim regionalnim i kulturnim interesima. Vašington mora da se fokusira na događaje unutar sopstvenih granica i u zapadnoj hemisferi. Američki narod sve glasnije zahteva ovu promenu u vođenju spoljne i odbrambene politike SAD“, rekao je pukovnik Mekgregor.