Pulja: Odbor za mir neka vrsta Trampovog privatnog kluba, nema međunarodni legitimitet

Izvor: Kosovo Online

Vanredni profesor na Odseku za političke nauke Univerziteta Virdžinija Tek Besnik Pulja, ocenio je da Odbor za mir, koji je osnovao predsednik SAD Donald Tramp, nema međunarodni legitimitet i da više liči na privatni klub nego na ozbiljnu globalnu organizaciju, prenosi Koha.

Odbor za mir osnovan je u četvrtak tokom ceremonije na Ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, za koji je potpisalo 19 zemalja, uključujući i Kosovo. Najmoćnije evropske zemlje su odbile da učestvuju.

Pulja je rekao da ova inicijativa izgleda kao lični mehanizam Trampa da oko sebe okupi ljude i zemlje koje se slažu sa njim. Prema njegovim rečima, slanje, a zatim otkazivanje poziva Kanadi pokazuje neozbiljnost i dokazuje da je ovo lična igra, koja ne bi trebalo da ima mesta u međunarodnoj organizaciji koja tvrdi da je ozbiljna.

„Inicijativa će postojati sa državama koje su prihvatile, uključujući Kosovo, ali ne znam koliki će stvarni uticaj ova organizacija imati u promociji mira. Tramp može ovo iskoristiti da kaže da je rešio sukobe“, rekao je Pulja u emisiji „Interaktiv“ na KTV-u.

Naglasio je da, s obzirom na Trampovu sklonost ka transakcionoj politici – „daj mi ovo, ja ću tebi dati ono“ – ova inicijativa može biti iskorišćena kao instrument za vršenje uticaja na neke države da promene svoj stav o Kosovu. Međutim, Pulja je izrazio skepticizam u pogledu stvarnih efekata takvog pristupa, napominjući da postoje države, poput Belorusije, koje ne bi priznale Kosovo ni pod kojim okolnostima.

„Ovaj mehanizam može stvoriti prostor za različite sporazume sa Trampom, ali ne verujem da će imati veliki diplomatski uticaj na nova priznanja Kosova, izvan trenutnog nivoa“, rekao je.

Govoreći o Trampovom drugom mandatu, Pulja je ocenio da vidimo učvršćivanje agende „Amerika na prvom mestu“, kako u ekonomiji, tako i u upravljanju transatlantskim odnosima. Prema njegovim rečima, ono što je u prvom mandatu bila uglavnom retorička tenzija, sada se pretvorilo u stvarnu tenziju, uključujući konkretne mere i pretnje upotrebom sile.

Pomenuo je najradikalniju carinsku politiku i eksplicitnu strategiju iskorišćavanja podela unutar Evrope, izdvajajući slučaj Grenlanda, koji je opisao kao neviđenu pretnju suverenitetu Danske u poslednjih 80 godina.

Pulja je naglasio da pretnje upotrebom sile nemaju podršku ni u američkom Kongresu ni u javnom mnjenju, dodajući da se preko 80 odsto Amerikanaca protivi aneksiji Grenlanda.