Radeljić: Što više vremena prolazi, više se obezvređuje moć dijaloga

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Univerziteta "Nečmetin Erbakan" Branislav Radeljić kaže da želja Vlade Kosova da uđe u EU ne znači da je Kosovo uspelo da u potpunosti uobliči vladavinu prava, u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, prenosi Albanijan post.

"Da sam deo Vlade Kosova, fokusirao bih se pre svega na izgradnju države Kosovo, uključujući ekonomski učinak i konsolidaciju bilateralnih odnosa, kako bi mladi ljudi konačno mogli da veruju da imaju budućnost umesto da istražuje načine za odlazak u inostranstvo", rekao je Radeljić. 

S druge strane, za profesora "Londonske škole ekonomije i političkih nauka" Leona Hartvela, Kosovo bi trebalo da počne sa pripremama za članstvo u EU, iako je dijalog Kosova i Srbije najveća barijera na evropskom putu.

"Zapamtite, Srbija je započela proces članstva u EU u decembru 2009. godine i, kao što znate, pregovori o članstvu su u toku. Pa zašto i Kosovo ne bi uradilo isto? Kosovo ne bi trebalo da čeka dok dijalog ne reši aktuelni spor sa Srbijom, jer bi to moglo da potraje", rekao je Hartvel.

Prema njegovim rečima, Kurti će signalizirati da je Kosovo ozbiljno po pitanju članstva u međunarodnim strukturama.

"Najvažnije, to će takođe zvanično signalizirati da je Kosovo saglasno sa vrednostima EU, posebno u pogledu poštovanja liberalne demokratije. Na kraju krajeva, Kurti će pokazati svoj cilj Kosovu i EU, a u politici su vaše šanse da nešto postignete mnogo veće ako imate jasne ciljeve na umu", dodao je on.

Profesor Radeljić se takođe slaže sa Hartvelovim argumentom da Kosovo ne treba da čeka završetak dijaloga da bi napravilo korake na svom putu ka evropskim integracijama.

Prema njegovim rečima, dijalog se zapravo koristi za "uske interese i za unutrašnju političku potrošnju političara" i Beograda i Prištine.

"Što više vremena prolazi, više se obezvređuje moć dijaloga za normalizaciju odnosa. Dijalog ima mnogo veze sa interesima elita na vlasti, a vrlo malo za dobrobit oba naroda", objašnjava Radeljić.

Dodao je da je razumljivo da nijedna strana ne želi da izađe iz procesa kao gubitnik, jer bi to značilo i gubitak podrške javnosti, a samim tim i gubitak funkcije.

"Da bi sprečili takav ishod, radije bi stvarali sve vrste kriza, a zatim pokušavali da se predstave kao mirotvorci, znajući da je malo verovatno da će do pravih sankcija doći", nastavio je on.

Na pitanje o odluci Prištine u vezi sa registarskim tablicama i ličnim kartama koje je nedavno donela Vlada Kosova, Radeljić kaže da su one neophodne posebno za borbu protiv "visokog stepena nelegalnosti na severu Kosova" i sa druge strane potreba za "institucionalnom konsolidacijom Kosova".

"Vlada Kosova je iscrpljena i izgubila je veru u dijalog koji vodi EU. Imajući ovo u vidu, Kosovo preduzima korake koje smatra neophodnim, uprkos činjenici da će oni verovatno iritirati srpsku stranu ili bilo koju drugu zainteresovanu stranu. Iako nije iznenađujuće što Srbi ne žele da priznaju nezavisnost Kosova, a kamoli da je priznaju u budućnosti, problem je što Srbi žive u državi Kosovo, ne poštujući pravila države u kojoj žive", rekao je Radeljić.

Zahtev Kosova za reciprocitet u slučaju registarskih tablica i ličnih karata, i za Hartvela je legitiman i razuman.

"U dijalogu nije pitanje Kosovo. Naprotiv, Srbija treba da pomeri iglu jer nije uradila mnogo na planu implementacije i ima mnogo o čemu da pregovara za pregovaračkim stolom. Ako predsednik Vučić sutra želi da okonča spor Srbije i Kosova, to će se i desiti. Međutim, Kosovo nema mnogo toga da da", rekao je on.