Radić: Zemlje Zapadnog Balkana pred ozbiljnim izazovom zbog povećanja troškova za odbranu

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da najavljeno povećanje obaveznih troškova za odbranu članica Natoa zemlje Zapadnog Balkana stavlja pred vrlo ozbiljan izazov zato što nisu uspevali da ispune ni dosadašnju kvotu Alijanse od dva procenta Bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Biće tu problema. Neće to biti tako lako uraditi, ako već godinama traje 'borba' za dva posto. Taj prag se do sada pokazao kao teško ostvarljiv. Daleko je tri i po posto u odnosu na to“, kazao je Radić.

Upitan kako bi to moglo da se reflektuje na zemlje Zapadnog Balkana koje su u Natou, ovaj analitičar objašnjava da je reč o malim oružanim snagama.

„Zapadnobalkanske armije su male i naravno kada imate potencijalno manji sistem da je moguće da lakše, elegantnije izvedete neku statističku veličinu, nego krupni sistemi koji vas u startu opterećuju sa velikim brojem plata, velikim troškovima održavanja vežbi… Vojska Crne Gore recimo ima dve pešadijske čete i sve se vrti oko njih. Ako idete na format većih armija, onda idete na bataljon, brigadu. Veliki su to troškovi i naravno da će sada vlade zapadnobalkanskih zemalja da se dobro preznoje i iznađu način kako da pređu i dva posto, kako da se učvrste na tom nivou statistike i da krenu ka tri posto. Veliki su to novci. Lako je pričati o statistici. Kada kažete dva-tri posto izgleda skromno, ali razlika od 0,1 je jako veliki izazov za svaku od tih zemalja“, istakao je Radić.

Dodaje da zemlje Zapadnog Balkana za odbranu izdvajaju onoliko koliko mogu, a istovremeno žele da dođu do novog naoružanja.

„Naravno, svi se trude da dosegnu onih dva posto koja su od pre obećana. Sada je veliki problem kako to podići na tri i po posto i od zemlje do zemlje zavisi model finansiranja. Jer, nešto što je ispod dva posto je ono što sada služi i Hrvatskoj i Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji za finansiranje personalnih i operativnih potreba“, objašnjava Radić.

Naglašava da se ključna razlika u procentima stvara kapitalnim nabavkama.

Podseća da je Crna Gora u taj proces krenula podizanjem višegodišnjeg kredita, Hrvatska je ušla u veliki proces modernizacije, a da se i Severna Makedonija trudi da potroši novac za vojni budžet.

„Članice Natoa iz našeg regiona trude se da pokažu da mogu da dosegnu dva posto, ali tu su okolo. Računaju penzije, dodatne troškove pa se statistika na godišnjem nivou kreće oko dva posto. E sada, povećati to na tri i po posto za sada, u postojećim okolnostima, za zemlje Zapadnog Balkana izgleda kao vrlo ozbiljan izazov“, naglašava Radić.

Bez obzira na jasne preporuke i želje, ovaj vojni analitičar kaže da Nato nema mehanizme da kazni članice za nepostizanje poželjnog nivoa vojne potrošnje.

„Naravno, to nije u skladu sa partnerskim obavezama, ali ipak jedna trećina zemalja Nato još ne može da dosegne ni dva procenta. Tako da zemlje Balkana mogu da pronađu opravdanje za sebe, ako već neke velike zemlje Mediterana još nisu u poziciji da mogu da se pohvale u Briselu da su ispunili svoju partnersku obavezu“, kaže Radić.