Radičević: Pojedini nemački mediji učestvovali u pripremi javnosti za glasanje o Kosovu u SE

U Nemačkoj nema puno novinara koji prate Balkan, pa se o Kosovu izveštava sporadično, kaže za Kosovo onlajn novinar Nenad Radičević, ali ističe da su neki nemački mediji učestvovali u pripremi javnosti za pokušaj Prištine da dobije članstvo u Savetu Evrope.

"Može se reći da je ta priprema učlanjenja pre svega išla kroz to kako osigurati da evropska, odnosno nemačka javnost - možda više poslanici u SE - steknu utisak da po pitanju principa, ljudskih prava i sloboda, i vladavine prava prištinske vlasti izuzetno napreduju", navodi Radičević. 

On podseća da su ranije postojala tri uslova za članstvo Kosova u SE, a da se na kraju fokus usmerio na ispunjavanje samo jednog - vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani.

"U sklopu te priče su nemački mediji, u saradnji sa pojedinim uticajnim nevladinim institutima koji imaju vrlo dobre kontakte sa ovdašnjim ministarstvom spoljnih poslova, napravili svojevrsnu pozitivnu priču od toga, gde prvo izlazi članak u kome se opisuje značaj Visokih Dečana i ta nepravda koja se tiče imovine, da bi se posle nekoliko dana i nedelja naprosto došlo do toga da se opisuje kako je Aljbin Kurti 'škrgućući zubima' ipak naredio katastru da upiše spornu imovinu kao vlasništvo manastira i da bi se to predstavilo kao jedna velika pozitivna priča i pozitivan razvoj događaja", ističe naš sagovornik.

Kako dodaje, ta priča se iz medija seli uglavnom na društvene mreže, gde nekoliko nemačkih novinara koji se bave Balkanom to predstavljaju kao ogroman uspeh, "najavljujući istorijski preokret koji će promeniti region, a zapravo, usmeravajući celu priču na pitanje članstva Kosova u SE".

"Mislim da nije stvar u formiranju javnog mnjenja, budući da nemačko javno mnjenje to zapravo ne interesuje i nedovoljno zna o tome. To je više pokušaj opravdavanja nemačke politike koja je vrlo jasna po tome. Nemačka je ta koja je pokrenula celu priču oko članstva Kosova u SE i ona već punih dve godine ako se ne varam, gura tu priču. I možda ona čak i najviše insistira da se to završi ove godine", smatra Radičević.

Jedan od razloga je i moguća promena vlasti u Beloj kući, gde Nemačka ne vidi eventualnu drugu Trampovu administraciju kao nekog ko će podržati celu tu priču i ne želi da rizikuje. Zbog toga se, navodi Radičević, sad insistira toliko na tome.

Dodaje da je u sklopu te priče i rezolucija o genocidu u Srebrenici koja bi trebalo da bude donesena u GS UN, a čiji je inicijator isto Nemačka.

"U tom smislu ne bih mogao da kažem da nemački novinari sad kreiraju javno mnjenje, nego je to više oslikavanje slike sveta koju bi Nemačka želela da vidi i možda čak ima više uticaja na to, budući da mediji u Srbiji i regionu uopšte prenose često te izveštaje. Možda više ima uticaj na to kako se sagledava u Srbiji, nego u samoj Nemačkoj. I u pitanju je zaista nekoliko novinara, jer nema novinara koji prate Balkan, odnosno za koje može da se kaže da išta znaju", kaže naš sagovornik. 

Ističe da ima sporadično nekih analiza, na primer u magazinu Špigl, ali to obično rade ljudi koji nedovoljno znaju region, pa se tu čak najčešće vide početničke greške u sagledavanju šta se zapravo dešava na Balkanu.

Tema rusko-ukrajinskog sukoba često je obavezna stavka kod onih novinara koji slabije znaju region, navodi Radičević. 

"Taj eventualni ruski uticaj na Balkan je nešto što je opšta tema, naročito u kontekstu Kosova.To je po mom mišljenju lakmus papir, kada znate da novinar zapravo ne zna o toj temi, jer je priča o tome da je to neki ruski uticaj koji će uzburkati i dovesti do nekih sukoba u regionu - to je ono što se u novinarstvu kaže 'seksi tema' koju urednici trenutno vole u zapadnim medijima, čak i kad stanje na terenu ne odaje takav utisak", ocenjuje Radičević.

Sa druge strane, nemački novinari koji više poznaju situaciju usmeravaju se na druge priče, na primer na to šta Beograd radi.

"Trenutno se u tim analizama Beograd okrivljuje zašto nije formirana ZSO, pa se čak i u tom nekom ciničnom sagledavanju cele situacije kaže da Beograd - time što je Srpska lista bojkotovala ovaj referendum na severu Kosova oko smene četiri predsednika opštine - da je to pokušaj destabilizacije koji zapravo dolazi iz Beograda. A s druge strane se plasira priča o tome kako bi srpske opštine mogle već sada da formiraju tu zajednicu, da je registruju kao NVO, čime se ti sporazumi, pre svega Briselski sporazum, veoma relativizuje i tumači na taj način da bi ta ZSO trebalo da bude kao neka NVO koja bi se bavila zaštitom životne sredine ili nečim što nema nikakva izvršna ovlašćenja ili neki uticaj na to kako će živeti sever Kosova", zaključuje.