Radojković: Brisel gradi lažni „evropski identitet“, od Srbije traži da se odrekne kosovskog zaveta

Istoričar Stefan Radojković ocenio je da Evropska unija kandidatima za članstvo pokušava da nametne odricanje od sopstvenog zarad „evropskog identiteta“ i da se to najbolje vidi na primeru Severne Makedonije. Kada je reč o Srbiji, EU bi najradila želela da se odreknu svog ključnog dela identiteta - kosovskog zaveta, poručuje Radojković.

Komentarišući oštru reakciju vlasti Severne Makedonije na izostavljanje makedonskog identiteta i jezika iz nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o napretku ove zemlje ka EU, Radojković kaže da Unija „doživljava potencijalno problematične“ nacionalne identitete svih država kandidata.

„EU pokušava da izgradi evropski identitet, univerzalni - objedinjujući identitet koji naravno ne postoji ni u samoj EU. Ali, to je narativ, mit da su svi ti narodi pre svega Evropljani, a onda Francuzi, Nemci… Međutim, pokazalo se, naročito u trenutku kriza, da su ti nacionalni identiteti jako bitni. Setimo se samo krize korona virusa kada je svaka država bila daleko od bilo kakve evropske solidarnosti, već gledala isključivo svoje, nacionalne i državne inerese“, ističe Radojković za Kosovo onlajn.

Dodaje da u nemogućnosti da „evropski identitet“ nametne državama članicama EU, to sada pokušavaju kroz uslovljanja malih naroda na Zapadnom Balkanu, a uveren je da bi se na sličan način odnosili i prema Ukrajini i Gruziji.  

„Od njih se očekuje da u neku ruku, osim odricanja dela svoje suverenosti do neke mere modifikuju i svoje nacionalne identitete koji bi trebalo da se uklope u tu širu 'evropsku porodicu'. Naravno, ta 'evropska porodica' ne postoji. To je jedan od mitova EU koji je decenijama negovan, ali je to narativ koji se koristi u interakciji sa državama koje plediraju na to da u nekom trenutku postanu članica EU“, smatra Radojković.

Problem Severne Makedonije vidi i kao posledicu prethodnih „trulih kompromisa“ političkih elita ove zemlje.

„Ovo nije pokušaj ukidanja nacionalnog identiteta, jer dok god ljudi u Makedonije smatraju i osećaju da su Makedonci, taj identitet neće biti ugašen. To je posledica ponašanja i trulih kompromisa makedonskih političkih elita koje su bile spremne na razne vrste ponižavanja u prethodnim vladama koje su upravljale Severnom Makedonijom i koje su bile spremne na niz ustavnih promena“, kaže Radojković.

Objašnjava da „kada se napravi presedan po jednom identitetski važnom pitanju, onda se od vas očekuje da nastavite“.

„Drugim rečima, vi ste otvorili vrata za razne pritiske. Znamo da je i Bugarska imala problema sa makedonskim jezikom i identitom, ali i Grčka. Grčka je zahtevala da se ime te države promeni, da se uklone neki simboli koje je postavio VMRO-DPMNE u nekim prethodnim vladama, da se odreknu Filipa Makedonskog, Aleksandra Velikog, da preimenuju neki aerodrom, ulice i bulevare… Kada se pogleda ta trajektorija tih presedana i suštinski trulih kompromisa vidi se da ste tu bukvalno pozvali svoje susede da dalje blokiraju i uslovljavaju vaše pristupanje EU“, navodi Radojković.

Ističe da je priključenje Natou bio „jedini dobar kompromis“ Severne Makedonije.

„Bio im je ugrožen teritorijalni integritet i suverenost kako iznutra, tako i spolja i članstvo u Nato savezu, ako ništa, garantuje tu teritorijalnu celovitost i kakav-takav kompromis sa albanskim stanovništvom“, ističe ovaj istoričar.

Upitan šta bi EU smetalo kada je reč o srpskom nacionalnom identitetu, ovaj istoričar nema dilemu.

„Njima bi pre svega smetao temeljni deo našeg nacionalnog identiteta, a to je kosovski zavet. Oni to posmatraju veoma birokratski, kroz dokumenta. Imaju problem da bismo, ako ikada postanemo članica EU, nastavili da se pozivamo na Kosovo koje dobar deo članica EU smatra nezavisnim. Samim tim oni bi bili u nezgodnoj poziciji, posebno Nemačka koja je od ključnih članica EU koja prema nama ima stav koji ima već decenijama i nije naročito prijateljski“, uveren je Radojković.

EU će u tom slučaju tražiti „rešenje“ u kome bi se srpski nacionalni identitet prostirao isključivo u granicama bez Kosova.

„Očekivaće se da mi osobama i grupama koje žive u drugim susednim državama, a osećaju se kao Srbi, uskratimo bilo kakvu podršku i da ih tretiramo kao, možda ne 'strano telo', ali pripadnike i državljane nekih drugih država i nekih drugih nacionalnih identiteta“, zaključuje Radojković.