Radojković: EU nema ni „štap“ ni „šargarepu“ protiv jednostranih poteza Prištine

Lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju zbog političke krize nakon februarskih izbora u ovom trenutku mnogo više odgovara da se „pokaže“ pred domaćom javnošću i povlači jednostrane poteze na štetu srpske zajednice umesto da poštuje zahteve međunarodne zajednice svestan da EU nema mehanizme, „ni štap ni šargarepu“ kako bi ga u tome sprečile, ističe za Kosovo onlajn istoričar Stefan Radojković.

„On procenjuje da mu je na domaćem političkom planu bitnije da pokaže konzistentnost svojih uverenja i da zadrži ovo biračko telo koje ima, a koje je u jasnom padu. Postoji trend opadanja iako ne dovoljno da bi on postao nevažan ili marginalan faktor na političkoj sceni među kosovskim Albancima“, kazao je Radojković.

Komentarišući nastavak zatvaranja srpskih institucija na severu i osuda koje dolaze uglavnom iz zapadnih ambasada, Radojković kaže da je to posledica činjenice da EU nema mehanizme kojima bi to sprečila.

„Iz tog razloga se i pojačao pritisak po pitanju ambasada. Dakle, nije više EU ta koja uspostavlja ili sprovodi neke mehanizme sankcija prema prištinskoj administraciji, već su sad to bilateralni razgovori između ambasada i predstavnika prištinske administracije. Suptilna poruka je da EU nema dovoljan kapacitet da podstakne Kurtija da se bolje ponaša, da nema 'šargarepu', ali nema ni 'štap'“, precizirao je Radojković.

Objašnjava da je Priština blokirana kada je reč o pridruživanju Savetu Evrope i da bi mogla da se suoči sa još nekim posledicama sprovođenja jednostanih poteza, ali da je to sve što EU može da učini.

„Suštinski je procenjeno u Prištini, a naročito od strane Kurtijeve administracije, da je bitnije da on zadrži svoje političke pozicije, da se pokaže kao nepotkupljiv, kako neko ko se 'samoopredeljuje' za albansku stvar, a neki bi rekli za velikoalbansku stvar. I ono do čega posredno dolazimo jeste da najviše strada srpska zajednica na Kosovu i Metohiji jer je Briselski sporazum sad već mrtav apsolutno i to je nešto što je on i obećao između ostalog“, naglašava Radojković.

Precizira da je posledica takve politike nesprovođenje Briselskog sporazuma od strane Prištine.

Moguća kazna za to bi bila blokiranje procesu priključenja EU, ali Radojković ističe da Unija i tu ima problem „nedostatka šargarepe“ zato što se već odredila da će se eventualno proširenje na Zapadni Balkan ograničiti na Crnu Goru ili Albaniju.

„I Beogradu i Prištini je jasno da neispunjavanje Briselskog sporazuma nema nekakve posledice jer nije ni planirano proširenje. Da, možda će se to osetiti u delu koji se tiče donacija, nekih direktnih investicija, postojanjem člana Saveta Evrope, ali suštinksi mi se čini da je Kurtijeva administracija iskoristila ovaj period da isprazni od svakog sadržaja buduću Zajednicu opština sa srpskom većinom tako što Srba verovatno neće ni biti na Kosovu i Metohiji“, smatra ovaj istoričar.

Otuda je uveren da će lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti pokušati da ostane „relevantan faktor“.

„Njegova razmišljanja su kratkoročna: da pokuša da ostane relevantan faktor, da odugovlači sa konstituisanjem i skupštine i da pokaže nepokolobljeivost pred svojim biračkim telom. I to sada i oslikava ovu političku krizu u prištinskoj administaciji“, navodi Radojković.

Smatra da su za Kurtija u ovom trenutku ključna pitanja da li može da privoli na podršku Vjosu Osmani ili će doći do prelazne vlade sa kojom će Kosovo ući u lokalalne izbore na jesen i izbor novog predsednika početkom sledeće godine.

„I zato suštinski i ne sme da popusti. Mora da se pokaže istrajan i prema spolja, prema spoljnim pritiscima, ali mora da se pokaže ekstreman i prema Srbima. Jer izgleda da su ta dva pitanja uvezana kada je u pitanju prištinska administracija. Ponašanje Prištine prema srpskoj zajednici je jedan od uslova da ona bude integrisana u međunarododne organizacije“, precizira Radojković.