Radojković: Izbori jedino rešenje institucionalne krize, Samoopredeljenje najspremnije

Istoričar Stefan Radojković ocenio je da su vanredni parlamentarni izbori najizglednije rešenje institucionalne krize na Kosovu, budući da juče poslanici nisu izglasali novu vladu koju je predložio mandatar Aljbin Kurti. Ipak, on dodaje da dosta toga zavisi i od rezultata drugog kruga lokalnih izbora, koji se održavaju 9. novembra.

„Imamo još dve nedelje da vidimo da li će doći do stvaranja nove vlade na čelu sa Demokratskom partijom Kosova, ako se to ne desi, verovatno već u decembru možemo očekivati nove vanredne parlamentarne izbore“, kazao je Radojković za Kosovo onlajn.

Dodao je da će se videti i kakvi će biti rezultati drugog kruga lokalnih izbora, koji se održavaju 9. novembra.

„Tu će se verovatno meriti jačina svih albanskih partija - opozicionih i ovih režimskih. Koje su šanse? Meni se čini da su karte podeljene podjednako, Samoopredeljenje će ostati i dalje najjača politička stranka među Albancima, međutim sa nedovoljnim brojem glasova da može sama, ili uz pomoć nekih manjina, da formira vladu. Isto važi i za druge albanske opozicione partije koje imaju svoja značajna uporišta i glasačke baze u određenim delovima Kosova i Metohije, ali ni one ne mogu da samostalno formiraju vladu u nekom koalicionom sporazumu. Ono što mogu jeste da ne dozvole Samoopredeljenju da vrši vlast, već će se verovatno ići na neku tehničku vladu kao što je bilo i do sada“, ističe istoričar.

Kako dodaje, ironija i tužna slika svega toga jeste da bi zapravo u obe varijante glasovi Srpske liste pomogli ili opoziciji ili Samoopredeljenju da formiraju vladu u Prištini, s tim što su toliko narušeni međuetnički odnosi da to verovatno nije za očekivati trenutno, da će zapravo uopšte albanske stranke razmatrati takvu opciju. 

Upitan ko bi u ovom trenutku bio najspremniji za izbore, Radojković kaže da je to i pored svega Samoopredeljenje. 

„Oni kao stranka zalaze u svako biračko telo svih drugih opozicionih partija. Dakle, oni nisu ograničeni na urbane ili ruralne sredine, već oni podjednako prodiru u sve segmente albansko-kosovskog društva. Tako da, meni se čini da su oni najspremniji i činjenica da oni vrše vlast, iako su u tehničkom mandatu, daje im ipak prednost u odnosu na druge opozicione partije, koje jesu snažne na lokalu, ali kad imate određeno ministarstvo u toj administraciji, vi imate opet, komparativno gledano, izvesnu prednost i u resursima, i u infrastrukturi. Glasači Samoopredeljenja neće tako lako odustati od podrške koja je stabilna. Osim ako se ne desi nešto, neki veći preokret, posebno u kontekstu odnosa između administracije SAD i Vlade Aljbina Kurtija“, naglašava naš sagovornik.

Zaključuje da će posle drugog kruga izbora biti jasnije koliki je koalicioni potencijal političkih stranaka na Kosovu.

„Naglasak bi trebalo da se stavi na Prištinu, na južni deo Kosovske Mitrovice i na Prizren. To će nam dobrim delom reći koliki je koalicioni potencijal Samoopredeljenja, meni se čini da je on vrlo blizu nule, dok je koalicioni potencijal ostalih albanskih partija verovatno veći, ali opet ne dovoljno da se formira bilo kakva prosta većina, kamoli dvotrećinska većina“, ocenjuje Radojković.