Radojković: Samoopredeljenje će novim pritiscima na Srbe pokušati da motiviše dijasporu da izađe na izbore

Novi jednostrani činovi kojima će se nastaviti pražnjenje sadržaja briselskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, prema oceni istoričara Stefana Radojkovića, biće „aduti“ Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija kojima će pokušati da nadomeste očekivanu manju izlaznost dijaspore na izborima 7. juna, u odnosu na prošlogodišnje decembarske.

„To bi trebalo da bude zamena, ali i pokušaj da se dijaspora motiviše, jer se pretpostavlja da dijasporu uglavnom čine mlađi ljudi koji su nacionalno osvešćeni, ali i ostrašćeni i da će ih to možda motivisati da ipak izađu u značajnom broju i na ove izbore. Naravno, ne u onoj meri kao što su uradili za vreme božićnih i novogodišnjih praznika“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

Za očekivati je, dodaje, dalji pritisak na srpsku zajednicu pogotovo u četiri severne opštine. 

„Pritisak će se verovatno dalje vršiti rušenjem određenih objekata, uspostavljanjem nekih kancelarija i ispostava prištinske administracije i to naročito na onim lokacijama gde su nekada bile kancelarije, na primer, Pošte Srbije ili će možda čak konačno doći i do frontalnog napada na zdravstveni i obrazovni sistem Republike Srbije u tom delu Kosova i Metohije. To će zavisiti od procene izbornog štaba Aljbina Kurtija. Može se desiti i da se vrše potrage za još nekim osumnjičenima u slučaju Banjska, bez obzira da li su oni imali ikakvog udela u Banjskoj ili nisu“, navodi Radojković. 

Ovakav vid pritisaka, kako ocenjuje, imao bi dvostruku ulogu - da s jedne strane galvanizuje biračko telo među Albancima, posebno među dijasporom, a s druge strane da napravi veoma dubok jaz između političkih predstavnika Srba na Kosovu i albanskih opozicionih partija, s ciljem da se spreči eventualna koalicija ili dostizanje potrebnog broja glasova za izbor predsednika Kosova.

„Pretpostavlja se da će se situacija vratiti na onu iz februara 2025. kada su albanske opozicione partije zajedno sa Srpskom liste mogle i bile u poziciji da formiraju vladu, ali onda se postavilo pitanje da li mogu da izaberu predsednika prištinske administracije“, ukazuje naš sagovornik. 

On i nedavne izmene Zakona o državljanstvu posmatra kao pokušaj da se nadomesti očekivani pad glasova, jer se izmenama pripadnicima dijaspore olakšava dobijanje kosovskih dokumenata, a što je vraćanje usluge dijaspori za date glasove na prethodnim izborima.

Imajući u vidu da će u narednom periodu biti izrečena presuda bivšim liderima OVK u Specijalnom sudu u Hagu, Radojković kaže da će Samoopredeljenje i tu temu koristiti u kampanji, kao što će to činiti i druge albanske partije.

„Sve albanske partije imaju konsenzus što se tiče ovih procesa protiv Tačija i njegovih saradnika. Svi oni će na neki način to pokušavati da iskoriste. DPK verovatno najviše jer je Tači bio predsednik DPK, ali nijedna stranka tu neće napraviti neki 'faul'. Ako se setimo 2020. ili 2021. godine, Aljbin Kurti je otpustio svog političkog savetnika Škeljzena Gašija zato što je izneo određene sumnje u odnosu na čistotu i svetost pobune OVK protiv SRJ. Bio je promptno otpušten“, napominje Radojković.

Što se tiče faktora koji bi mogli da utiču na pad glasova Aljbina Kurtija, ovaj istoričar presudu bivšim liderima OVK svrstava na treće mesto. 

„Na prvom je verovatno učešće Vjose Osmani na strani opozicije, drugo je manji izlazak na izbore albanske dijaspore, a treći bi mogao da bude taj, ali daleko manje važan nego prva dva“, zaključuje on.