Radosavljević o blokadi institucija na severu: Građani nemaju pristup uslugama, ne znaju šta dalje

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative izjavila je da građani, nakon zatvaranja Privremenih organa na severu Kosova, nemaju pristup uslugama na koje su navikli i da ne znaju šta dalje, prenosi Juronjuz Srbija.

Zgrade Privremenih organa Srbije su blokirane danima, a na pitanje kako se to uopšte odražava na život građana, pre svega kada se ima u vidu da su to za mnoge građane, naročito na severu Kosova, jedine institucije gde mogu da obave pojedine radnje, Radosavljević ističe da je ovim akcijama Prištine život građana značajno poremećen.

"Kao što možete zamisliti, situacija je prilično problematična, odnosno ljudi sada nemaju pristup uslugama na koje su navikli, odnosno nekim uslugama koje su jedine koje oni mogu da dobiju, zato što nisu državljani, odnosno nemaju dokumenta Kosova, ili ne primaju usluge od strane Kosova", rekla je Radosavljević i nastavila:

"Tako da u ovom trenutku, gašenjem privremenih organa, odnosno opštinskih organa, četiri severne opštine, ali i okruga, sada smo se našli u situaciji da ne znamo šta dalje. Ljudi nemaju odgovora, ove institucije su zatvorene. Sada se konfiskuje materijal koji se u tim institucijama nalazio, a u narednom periodu ćemo videti da li će to posledično značiti izmeštanje ovih institucija u gradove Centralne Srbije, ili nalaženje nekog novog alternativnog rešenja", objašnjava ona.

Radosavljević ističe i to da je ovo još jedan dodatni udar na prava građana, s obzirom na sve druge "poremećaje" njihovih života u prethodnom periodu, koji su uticali na njihov život.

"U svakom slučaju, život ljudi je dodatno poremećen u odnosu na sve druge poremećaje koje smo imali u prethodnom periodu, sa zabranom dinara, uvoza robe, gašenjem jedne po jedne institucije Republike Srbije na Kosovu. Mi smo prinuđeni, odnosno dovedeni u situaciju da nas vlada Kosova tera da naš život funkcioniše u Centralnoj Srbiji, a ne više na Kosovu, jer su naše usluge izmeštene tamo", kaže ona.

Na pitanje koji su motivi kosovskih vlasti u ovom slučaju, Radosavljević kao jedan od prvih navodi predizbornu kampanju na Kosovu.

"Pa ima više motiva, ja bih možda samo neke izdvojila. U suštini, sada se već nalazimo u predizbornoj kampanji na Kosovu, izbori su najavljeni za početak februara, naredne godine, a čini se da je i vladajuća stranka već ušla u kampanju. I vrlo je jasno da je sada tema ove kampanje, odnosno glavna tema na kojoj će Samoopredeljenje zasnivati svoju kampanju etnički populizam, odnosno osvajanje Severa i pokazivanje nadmoći u odnosu na Srbiju. To je ono što smo mi videli u prethodne dve, tri godine, očigledno to dobro rezonuje sa biračima Samoopredeljenja, tako da će se sigurno trend i dalje nastaviti, odnosno potpunim osvajanjem severa, odnosno ukidanjem srpskih institucija", ističe ona i nastavlja:

"Sa druge strane, zašto se ovo dešava? Mislim da će ove poruke, odnosno akcije, biti intenzivirane u narednom periodu, a posebno u naredna dva meseca, posebno pre američkih izbora, je i činjenica da mi imamo međunarodnu zajednicu koja na sve ovo reaguje saopštenjima, koje nemaju nikakvog efekta na donosioce odluka u Prištini", objašnjava ona.

Na pitanje zašto dolazimo u takvu situaciju da međunarodna zajednica ne reaguje na način da se ovakve stvari ne događaju, Radosavljević kaže da je pitanje šta je crvena linija za međunarodnu zajednicu, tj. kada će "kap preliti čašu" zbog akcija Kurtija.

"Sada je važno pitanje šta je crvena linija za međunarodnu zajednicu, odnosno šta je ono što kosovska vlada treba da uradi na severu ili u odnosu na Srbe na Kosovu, što će za njih biti momenat kada će oni reći: 'Kap je prelila čašu, sada ćemo odgovoriti ne samo sa saopštenjem, nego konkretnom reakcijom'", kaže ona i nastavlja:

"Mi sada već imamo sankcije koje su uvedene od strane zemalja članica EU, koje čini se kao da nemaju nikakvog efekta. Tu je jedan ključni problem. Mi nismo imali kontinuitet od predstavnika međunarodne zajednice kada je u pitanju kritika i reakcija na akcije Kosova. Mi smo prošle godine, prošlog leta, imali uvedene mere, da ne kažem sankcije, koje se opet nisu poštovale na individualnom nivou zemalja članica EU, a samim tim pristupom se javnost dovela u uverenje da je ovo opet sve deo nekog dogovora: 'Završite vi posao na severu, mi ćemo vas malo kritikovati i na kraju će sve biti u redu', I to je ono što je ključni problem", kazala je ona.