Radulović: Baza KBS na Crnuši ozbiljna pretnja za Srbe, Kosovo plodno tlo za radikalni islam

Najava izgradnje baze Kosovskih bezbednosnih snaga na brdu Crnuša kod Južne Mitrovice nije iznenađenje za vojno-političkog analitičara Vladu Radulovića, i on za Kosovo onlajn ocenjuje da takav potez može bezbednosno da "zapali" čitav region.

Plan KBS na brdu Crnuša o pravljenju vojne baze dodatno uznemirava Srbe na Kosovu.

"Izgradnju kasarne na brdu Crnuša apsolutno vidim kao pretnju po bezbednost Srba na teritoriji Kosova. Kosovski Albanci su na direktne ili indirektne načine to najavljivali još od decembra 2018. godine. Odlukom da se krene u proces formiranja oružanih snaga ili vojske Kosova, kako je oni u Prištini nazivaju, i odlukom da se formiraju, oni će reći, tri puka, ali suštinski reč je o tri brigade, ugrožena je regionalna bezbednost. Od te tri brigade, jedna će biti skoncentrisana na severu i taktički će delovati u pravcu severa Kosova. Bilo je različitih licitacija o lokaciji baze, pa smo slušali kako će biti u Leposaviću, ali sada napokon znamo gde će kasarna većeg kapaciteta biti smeštena", rekao je Radulović.

Predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam sada očekuje reakciju međunarodne zajednice. On podseća da nisu Srbi imali "Žutu kuću" i vadili organe Albanaca da bi ih prodavali po svetu, nisu proterali Albance sa Kosova, niti organizovali pogrom 2004. godine, već su to uradili Albanci.

"Oko stava da Kosovo treba zaista da ima vojsku nema konsenzusa ni na Zapadu, ni u okviru NATO. Priče o članstvu Kosova u NATO su na nivou političke propagande. Na kraju krajeva ni NATO kao alijansa ne priznaje Kosovo, jer sve odluke donosi konsezusom, a deo alijanse su i jedna Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka, koje ne priznaju ni nezavisnost Kosova", kaže Radulović.

Ipak izgradnja baze KBS na taktičkom novou je pretnja po bezbednost Srba na čitavoj teritoriji Kosova.

"Bezbednost regiona će biti ugrožena naračito ako se krene u jačanje sastava KBS. U perspektivi takozvana vojska Kosova trebalo bi po zakonima da ima 5.000 aktivnih pripadnika i 8.000 rezervnog sastava. Bojim se da će vremenom taj rezervni sastav da se aktivira, pa ćemo praktično govoriti o 13.000 obučenih pripadnika onoga što će nazvati kosovskom vojskom, bez ostalih veteranskih formacija. To su ozbiljni izazovi koji se nalaze pred srpskim narodom i ozbiljno ugrožavaju bezbednost regiona. Iskustva nam pokazuju da nijedan sukob na Balkanu, bez obzira kakvog intenziteta bio, nije se zadržao na lokalnom nivou. U ovim turbulentnim vremenima svakako izgradnja baze KBS može da 'zapali' čitav region", procenjuje Radulović.

Vojno-politički analitičar iz Beograda smatra da stanje na Kosovu najbolje opisuje trenutna situacija u kojoj živi srpske zajednica. Radulović dodaje da zapaljiva retorika predsednice Osmani i premijera Kurtija, zapravo pomera fokus sa realnih problema Albanaca na Kosovu.

"Pogledajte koliko je živelo Srba na teritoriji Kosova do 1999. godine, a koliko ih ima danas. Pogledajte čitave delove Kosova koji su nekada bili srpski, tamo sada Srba praktično i nema. Vjosa Osmani priča o nekakvom izvinjenju Srbije i nekakvim zločinima, a i dan danas, u 21. veku Srbi na Kosovu žive u svojevrsnim logorima i getoima. Do većih gradova dolaze samo određenim danima, dakle nemaju slobodu kretanja. Srbi koji žive u enklavama najbolje znaju kako izgleda život na Kosovu danas. Neće retorika optuživanja Srbije i Srba pomoći kosovskim Albancima. Ne ekonomski, već egzistencijalni problemi običnog čoveka su takvi da je sve više onih koji odlaze sa Kosova u potrazi za boljim životom", ističe Radulović.

Terorizam na Kosovu, poseban je bezbednosni izazov. Prema podacima službi grupa od 10 Albanaca, uprkos pandemiji, uspela je da se probije do sirijskog ratišta. Radulović potencira da je upravo Kosovo plodne tle za regrutaciju i indoktrinaciju ekstremista.

"Uprkos pandemiji postoji odlazak Albanaca sa ovih prostora na sirijsko ratište. Tamo već postoji albanska formacija Džama Talbani, koju vodi Albanac iz Severne Makedonije. Očigledno je da se te rute odlaska sada ponovo aktiviraju", upozorava Radulović.

Predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam kao poseban izazov ističe deradikalizacija povratnika sa sirijskog ratišta.

"Kao što odlaze, tako se i vraćaju ovde. Situacija koja se pre nekoliko godina dogodila u BiH, u naselju Kalesija kada je uhapšena državljanka Republike Srbije, Elma Đusinac, koja je rođena 1994. godine u Kosovskoj Mitrovici, koja je po operativnim saznanjima trebala da bude prvi bombaš samoubica na ovim prostorima, dovoljno pokazuje koliko je situacija alarmantna. I dok nam je sve vreme BiH u fokusu, promiče nam činjenica rapidne i ubrzane radikalizacije Albanaca na Kosovu, ali i teritorijama Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije. Sve to je apsolutno sada izvan svake kontrole, a teritorija Kosova je pogodno tle za regrutaciju i indoktrinaciju. Na kraju krajeva podršku za to, pored mreže imama imaju i od poglavara Islamske zajednice na Kosovu, koji je već bio umešan u nekoliko afera i povezan je sa radikalnim islamskim krugovima", upozorava Radulović za Kosovo onlajn.