Radulović: Evropski vojni kapaciteti i podrška Ukrajini ključne teme u Ankari

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Kosovo onlajn da će se na Nato samitu u Turskoj govoriti o različitim temama, ali da će izdvajanja za odbranu evropskih članica Alijanse, širenje vojnih proizvodnih kapaciteta i nastavak podrške Ukrajini biti ključne.

„Nisu to jedine teme i one sa sobom povlače i brojne druge. Iako je postignut dogovor o pet odsto izdvajanja za pitanje odbrane, formula tri i po, i jedan i po za prateću infrastrukturu. Više pitanje nije da li možemo da se dogovorimo oko novca, novac ćemo naći jer smo se obavezali, već koliko brzo to možemo da pretočimo u operativne sposobnosti oružanih snaga“, rekao je Radulović.

On je napomenuo da to podrazumeva otvaranje novih proizvodnih pogona, promenu namene određenih proizvodnih pogona iz civilnih linija u vojne, akvizicije i ulazak sa kapitalom u kompanije, posebno kada su u pitanju veliki proizvođači, poput Rajnmetala.

„Ako bismo sumirali u jednoj rečenici: koliko Evropa brzo i efikasno može da nadomesti potencijalne minuse kada razmatramo angažovanje Amerikanaca u Evropi“, kazao je Radulović.

Prema njegovim rečima, Amerikanci će institirati na jasnom dogovoru, posebno zbog situacije na Bliskom istoku i nedostatka evropske pomoći tokom rata u Iranu.

Radulović je istakao da je uvertira za ovaj samit bio sastanak predsednika SAD Donalda Trampa i generalnog sekretara Natoa Marka Rutea u Beloj kući, na kojem su skicirane najvažnije teme o kojima će se govoriti u Ankari.

„Kada govorimo o Ukrajini, mislim da ništa epohalno ne treba očekivati. Potvrdiće se samo dalja, kontinuirana podrška Ukrajini na polju odbrane u ratu“, rekao je on.

Bez obzira na tenzije između Evrope i aktuelne američke administracije, Radulović je napomenuo da u Evropi postoji shvatanje da ubuduće neće moći da se oslanja na SAD kada je u pitanju odbrana, kao što je to bio slučaj prethodnih decenija.

„Moraju da ulažu u sopstvene kapacitete, moraju da razmišljaju o sopstvenim oružanim snagama“, kazao je on, dodavši da je „nova realnost“ u Vašingtonu uticala na okretanje Evrope ka jačanju odbrane.

Radulović je rekao da Amerika neće napustiti Nato, ali da preispituje odnose i vrši pritisak na Evropu.

„Dva pitanja lebde u vazduhu: da li se može očekivati realizacija sporadičnih najava da će doći do povlačenja američkih trupa iz Evrope, zatvaranja baza, i sa druge strane, da li će u budućnosti Amerika posmatrati Evropu kao što ju je posmatrala decenijama unazad“, rekao je analitičar.

Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan će biti jedna od tema u širem smislu, ali će fokus ostati na Ukrajini i Bliskom istoku.

„Ne zaboravite da mi ovde i dalje imamo dve neuralgične tačke. Ako izuzmemo Ukrajinu, na čitavom evropskom kontinentu imate dve neuralgične tačke i obe su na Balkanu. Jedna je Kosovo i Metohija, a druga je BiH“, objasnio je.

Govoreći o Balkanu, Radulović je kazao da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi da iskoristi priliku održavanja samita u njegovoj zemlji da pokaže da je turska armija u konvencionalnom smislu, posle vojske SAD, najjača vojna sila u Alijasi.

„Turska sebe percipira balkanskom zemljom i nerealno je očekivati da neće biti priče o tome šta se dešava u njihovom dvorištu, ali bih se fokusirao na dve ključne teme. Prema svim najavama, Evropi se, kao kontitentu, ne piše dobro, a 2030. godina se sve češće pominje kao prelomna. Kada razgovaram sa najvećim vojnim kompanijama u Evropi, vidite da su proizvodni kapaciteti svi popunjeni najmanje tri godine unapred“, zaključio je Radulović.