Rajić: Turska lima veliki uticaj na Kosovo, ali Ankara ne drži čvrsto samo jednu stranu

Beograd_240228_Predrag Rajić 04
Izvor: Kosovo Online

Podrška Turske Kosovu ogleda se ne samo u vojnoj i političkoj pomoći već i u jakim kulturnim i ekonoskim vezama između Turaka i Albanaca, ukazao je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, ističući da ti elementi doprinose u velikoj meri samopouzdanju Prištine na međunarodnom planu.

Međutim, naglašava da ne treba zanemariti poštovanje koje Beograd zavređuje od Ankare i činjenicu da Turska uvažava nacionalne interese Srbije te "ne drži čvrsto samo jednu stranu".

"Kada su Albanci u Prištini 2008. godine proglasili nezavisnost tzv. Kosova onda je Erdogan izjavio kako se tog dana rodio turski mlađi brat", rekao je Rajić za Kosovo onlajn, ističući da Ankara u kontinuitetu neguje takvu politiku.

Ističe da iz tog elementa religijske bliskosti proizilaze i ostali elementi kulturne povezanosti, a samim tim i politički savezi između dva naroda.

"Recimo mi često pominjemo Mehmed pašu Sokolovića koji je bio veliki vezir, a srpskog je porekla. Albanci imaju četvoricu takvih u svojoj istoriji, četri velika vezira koji su bili Albanci etnički. Da ne govorimo o tome da su Albanci većinski pogotov koji žive na KiM primili islam, što je opet jedna bitna veza. Videli smo kroz istoriju na našim prostorima da ratovi znaju biti pre svega verskog karaktera", istakao je Rajić.

Ocenjuje da su Albaci godinama ulagali u konekciju sa Turskom, dodajući da dva naroda vezuje i veliki deo albanske dijaspore sa Kosova, Severne Makedonije i Albanije koji je u Turskoj.

Takođe, podseća i da je albanski premijer Edi Rama od dolaska na vlast veoma detaljno i temeljno radio da se približi Turskoj i oslanjao se na dva stuba svoje spoljne politike - Zapad u širem smlislu, pre svega Amerika, EU i Italija sa jedne strane, i sa druge Turska.

Pored kulturnog obrasca, odnosi Turaka i Albanaca prepliću se, ukazuje Rajić, i kroz ekonomske veze koje su veoma čvrste, kao i vojnu sradnju.

"Neretko se dešavalo da su u nekim međunarodnim misijama albanski vojnici bili pod turskom komandom i sami su kasnije govorili da su se tada osećali najkomotnije i da su se osećali najprirodnije", naveo je Rajić.

Podseća da je Turska učestvovala u bombardovanju SRJ Jugoslavije 1999. godine i pre predsednika Erdogana podržala secesiju Kosova, što ukazuje na jedan kotinuitet politike zvanične Ankare.

Prema njegovim rečima očigledno je da postoji konsenzus u turskom društvu da treba raditi na jačanju albanskih kapaciteta i da su im Albanci uz Bošnjake sasvim sigurno najvažniji saveznici u ovom delu Evrope.

"Vi kada pitate i Albance koji narod osećaju blisko i koji narod im je važan svi oni koji su islamske vere će sigurno reći Turci, a pretpostavljam da i oni Turci koji se bave ovim prostorom će sasvim sigurno gledati na Albance sa simpatijama", rekao je Rajić.

Ističe da je Turska silno lobirala, a to radi i dalje, za Kosovo u nekim periodima, podsećajući da nije tajna da su neke muslimanske zemlje priznale proglašenje kosovske nezavisnosti upravo pod tim uticajem. 

"Nije tajna da je recimo Pakistan priznao tzv. Kosovo i jednostrano proglašenje nezavisnosti pod uticajem Turske i da je Egipat svojevremeno pre dolaska Sisija na vlast, za vreme Morsija priznao tzv. Kosovo pod uticajem Turske. To su dve velike i bitne države u islamskom svetu i Turska se potrudila da svojim uticajem obezbedi podršku Kosovu i u tom delu sveta, ne samo na političkom Zapadu", ukazao je Rajić.

Uticaj Turske je, konstatuje, veliki na Kosovu i Priština se u velikoj meri oslanja na tu stranu i to će činiti i ubuduće kako vojno, tako i politički i ekonomski.

Ukazao je da čak i ako Amerika donese izolacionističku odluku da se povuče sa Kosova, Turci to neće uraditi. Oni su, naglašava, vojno prisutniji na Kosovu od SAD.

"Koliko oni to ukalapaju u jedan širi kontekst, političko-kulturno-istorijski govori i činenica da čim su došli na KiM kad su formirali svoju vojnu bazu u okviru Kfora nazvali su je Sultan Murat, što je jedna poprilično jasna poruka", kazao je Rajić.

Zaključio je da podrška Turske Kosovu utiče na samopouzdanje Prištine na međunarodnom planu, dodajući da u nekim momentima i elementima deo albanske političke elite na Kosovu pre vidi saveznika u Ankari, nego u Berlinu ili Vašingtonu.

"Uprkos tome što je Kosovo okrenuto SAD oseti se jedan element koji je klerikalan u njihovoj eliti i koji je naslonjen na islamsku tradiciju i nije prihvatio onu politiku koju je recimo Rugova svojevremeno pokušavao da promoviše, da svi Albanci treba da pređu na hrišćanstvo kako bi se uklopili lakše u Evropu, već su ostali na starim tradicijama iz vremena otomanske imperije. Oni se politički veoma oslanjau na Tursku i u tom kontekstu im je drago zbog činjenice da je ta zemlja danas daleko ozbiljnija i uticajnija u regionu nego li pre dvadesetak godina", ukazao je Rajić.

Komentarišući relaciju Srbije i Turske, Rajić ističe da Ankara i Beograd neguju dobre odnose koji se temelje, pre svega, na snažnoj ekonoskoj saradnji.

"Turska mnogo ulažu i to baš u ona područja koja su nama strateški jako važna, kao što je ono prema Kosovu, koja se suočavaju sa problemom depopulacije decenijama, ako ne i vekovima unazad. Turska u tom kontekstu želi da sasluša srpski stav i želi da uloži ovde i da privredna saradnje bude jača nego li što je bila", naveo je on.

Takođe, primećuje da je Turska poslednjih godina imala prilično konstruktivnu ulogu i u BiH, ali i u Raškoj oblasti, gde su naši sugrađani bošnjačke narodnosti.

Zahvaljujući Turskoj, kako ocenjuje, odnosi Srba i Bošnjaka su na jako visokom nivou i postoji visok stepen integracije Bošnjaka u srpsko društvo, što, ukazuje, nije uvek tako bilo.

Podsetio je da je predsednik Erdogan odlazeći u Novi Pazar i Beograd slao poruke da Srbija treba da bude snažna država i integrativno društvo koje će biti dobar okvir za ravzoj odnosa Srba i Bošnjaka.

"Naša politika i jeste takva da se sve etničke grupe mogu slobodno razvijati u skladu sa najvišim svetskim standardima i to je činjenica, ali politika turske u ovom regionu je višeznačna. Oni podržaju albanski interes na KiM to je jasno, ali su sa druge strane igrali neretko jednu ulogu stabilizujućeg faktora u ostatku rgiona i u Sandžaku, ali u i BiH, savetujući, naročito Bakira Izetbegovića i zvaično Sarajevo da se ne ide u smeru eskalacije sa Republikom Srpskom", kazao je Rajić.

Srbija i Turska imaju svoje specifično istorijsko nasleđe iz prethodnog perioda iz čega treba izvlačiti poruke, ističe Rajić ukazujući da ipak treba insistirati na elementima koji povezuju dve zemlje jer je dobar deo i srpske kulture orjentalnog porekla.

"Činjenica je da je taj deo našeg identiteta nešto što smo mi izgradili u odnosu sa Turcima i da ima elemenata koji nas vezuju, ne samo onih koji nas dele istorijski. Mislim da uvek treba pre insistirati na elementima koji nas vezuju, povezivati se kulturno koliko god je to moguće, ekonomski, gde smo već dosta učinili, a onda će iz toga proizaći i snžnije političke i ekonomske veze i naposletku će Turska još više uzimati u obzir ono što Srbi imaju da kažu, a to već čini", smatra Rajić.

Ističe da je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem postala pivot regiona i nezaobilazan faktor što se u Ankari dobro zna, te uvek uzimaju u obzir stav Beograda.

"To ne znači da će oni promeniti svoj strateški kurs na Balkanu i da će promeniti nešto što je njihova politika vekovima, konkretno kada je reč o odnosu sa Albancima, ali znači da će uzimati u obzir i naš interes i da neće tvrdo uvek zauzimati samo jednu stranu, pogotovu ne kada je to na uštrb naših vitalnih nacionalnih interesa. Upravo u tom manevarskom prostoru, koji možda nije preveliki, treba tražiti našu šansu kada je reč o odnosima sa Turskom", zaključio je Rajić.