Ulger: Bliski odnosi Turske sa Albanijom i Kosovom ne predstavljaju pretnju za Srbiju

Irfan Kaja Ulger
Izvor: Privatna arhiva/printskrin

Turska ima istorijske i kulturne veze sa regionom. Ipak njeni bliski odnosi sa Albanijom i Kosovom ne predstavljaju pretnju za Srbiju. Što se tiče vojne saradnje Ankare i Prištine, to pokazuje da Turska podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova i zabrinutost Beograda oko ovoga je neopravdana, kaže za Kosovo onlajn prof. dr Irfan Kaja Ulger sa turskog Univerziteta Kočaeli.

On navodi i da je Hašim Tači veoma blizak prijatelj Erdogana, kao i da Turska kako ističe, želi demokratiju, nepovredivost granica i mir na Zapadnom Balkanu.

"Kad su se Varšavski pakt i bivša Jugoslavija raspali, Turska je pokušala da uspostavi bliske odnose sa zemljama istočne Evrope i Balkana. Devedesetih godina, zemlje sa kojima je Turska imala najbolje odnose bile su Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija. Početkom 2000-ih, ovim zemljama je dodato Kosovo. Turska je jedna od vodećih zemalja koje podržavaju Kosovo na Zapadnom Balkanu. Ona se protivila operaciji etničkog čišćenja koju je na Kosovu sproveo bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević i podržavala intervenciju Natoa. Nakon što je postala nezavisna 17. februara 2008, Turska je uspostavila veoma bliske odnose sa Kosovom", kaže on.

Ulger smatra i da je Zapadni Balkan danas tampon zona između velikih sila.

"S jedne strane, EU i SAD, s druge strane Rusija, pa čak i Kina žele da uspostave dominaciju na tom prostoru. Svega je toga svesna Turska, koja ima istorijske i kulturne veze sa regionom. Danas, Turska ima bliske odnose čak i sa Srbijom. Koristeći ove odnose i svoj uticaj na Srbiju, Turska nastoji da spreči produbljivanje sukoba. Erdogan je jednom ili dvaput preuzeo inicijativu u ovom kontekstu. Posebno je jasno stavio do znanja Aleksandru Vučiću da Srbe na severu Kosova ne treba podsticati i da Srbija treba da poštuje teritorijalni integritet Kosova. Ali, realnost je ovo. Bliski odnosi Turske sa Albanijom i Kosovom ne predstavljaju pretnju za Srbiju. Srbija pregovara sa EU od 2014. godine i obavezala se da će poštovati teritorijalni integritet svojih suseda. Srpski nacionalisti, s druge strane, ohrabruju srpsku manjinu koja živi na Kosovu s jedne strane i u BiH s druge strane da se upuste u separatizam kako bi se ujedinile sa Srbijom. Rusija je zemlja koja podržava ovo. Kada je napadnuta Ukrajina, samo je Beograd u Evropi održao demonstracije u korist Putina. Zato želim da konstatujem da bliski odnosi Turske sa Kosovom ne znače pretnju Srbiji. Ali ako Srbija podržava separatiste na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini, Turska je protiv toga", kaže on.

Kada je u pitanju vojna saradnja Turske i Kosova, odnosno nabavka opreme od strane Prištine za KBS, on navodi da Ankara prodaje proizvode odbrambene industrije mnogima, uključujući Kosovo.

"Ovo je normalna razmena. To takođe pokazuje da Turska podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Zabrinutost Srbije oko ovoga je neopravdana. U stvari, ova situacija nije stvorila vojnu neravnotežu u regionu. Mirovnih snaga ima i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Nepromenljivost granica i nemešanje u unutrašnje stvari je najosnovnije pravilo međunarodnog prava. Jedna za drugom, države u regionu ulaze u NATO s jedne strane i EU s druge. Pod ovim okolnostima, uravnotežena politika Turske ne bi trebalo nikoga da uznemirava. Međutim, u interesu je srpskog nacionalizma, koji ima ekspanzionističke ambicije, da uzme u obzir turski faktor", navodi profesor sa Univerziteta Kočaeli.
 
On i ističe da "Turska od početka doprinosi uspostavljanju mira i dijaloga između Srbije i Kosova".

"Odluka Vlade Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem u vezi kosovskih pasoša, ličnih karti, registarskih tablica i vozačkih dozvola je dobra. To treba da radi suverena država. S druge strane, Srbija je zemlja koja pregovara sa EU i trebalo bi da bude posvećena miru i stabilnosti. Ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari susednih zemalja. To je i razlog zašto EU upozorava Vladu Srbije. I ne zaboravimo ovo: prema planu Martija Ahtisarija, teritorija Kosova danas je nedeljiva. Stoga je i organizovanje manjina koje žive na Kosovu u nešto pod nazivom Zajednica srpskih opština pogrešno i ne služi miru u regionu. Za razliku od perioda rata u Bosni, bliski odnosi Turske sa Srbijom otvorili su Turskoj vrata da izvrši pritisak na Srbiju koristeći svoju meku moć. Iz ove perspektive, jasno je da je Turska važan akter u uspostavljanju dijaloga između Kosova i Srbije", kaže profesor Ulger.

Na kraju ističe i da je veoma bitno što je komandu nad Kforom preuzeo turski general Ulutaš.

"Ova misija je s jedne strane simbolična, a s druge strane, važna je kao misija koja jača istorijsku i kulturnu težinu Turske na Zapadnom Balkanu".